DA LI JE MIRJANA NOVAKOVIĆ NAŠ TOMAS PINČON: O domaćoj i anglofonoj fantastici Vladislava Gordić Petković i Mladen Jakovljević
KAKVE veze ima tajnovita proza Edgara Alana Poa, Džozefa Konrada i Henrija Džejmsa sa "Zaverom bliznakinja" ili kratkim romanom "Pod senkom zmaja" Đorđa Pisareva? Šta je zajedničko paralelnim svetovima u delima Vilijama Gibsona i Mirjane Novaković? Kuda vodi "Put u Birobidžan" Judite Šalgo?
V.C.S.
Mogu li se povući poveznice između "Anđeoskog srca" Vilijama Hjortsberga, Sare Voters i Kristiana Novaka? Kakvi su mentalni pejzaži fantastičnog u delima Mervina Pika, Tomasa Pinčona i Filipa K. Dika?
Na ova i mnoga druga pitanja, ako ne odgovore, a ono bar okvire za razmišljanje, pokušali su da daju Vladislava Gordić Petković i Mladen Jakovljević u knjizi "Književni um i područja fantastike", u izdanju Matice srpske.
Saradnja i koautorstvo, neuobičajeni za našu književno-teoretsku scenu, proizašli su, kako objašnjava Mladen Jakovljević, iz mentorstva na poslediplomskim i doktorskim studijama:
- Nije bilo lako tada pronaći mentora za rad o autoru kakav je Rodžer Zelazni. Bilo je to polje u koje se ulazi oprezno. Greška je što kod nas ljudi izbegavaju koautorski rad, dok je u svetu to praksa već niz godina. U sintezi uvek nastaje bolji rezultat. Ja i dalje od svoje mentorke učim, a zahvaljujući toj saradnji otkrio sam nove autore, nove pristupe i nove teme - kaže Jakovljević, koji je sada i sam predavač engleske i američke književnosti na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, i član Odbora Odeljenja Matice srpske za književnost i jezik.
On je objasnio kako im nije bila ideja da u monografiji daju novu definiciju fantastike, već da predstave neke pisce i moguća čitanja njihovih dela. Jer, kako kažu ovi autori, "fantastika je fluidno polje sa puno prostora za kreativno izražavanje i kršenje pravila".
Vladislava Gordić Petković ujedno je najavila "Pinčonovu nedelju", od 17. do 20. juna.
- Na simpozijumu na Filološkom fakultetu okupiće se najpoznatiji poznavaoci Pinčonovog stvaralaštva - kazala je naša poznata univerzitetska profesorka i kritičarka. FOTO: Arhiva novosti
Dodala je i da je David Albahari bio taj koji je kod nas "otvarao puteve svetske književnosti":
- Mnoge naše knjige takođe danas traže nova čitanja. Recimo "Johans 501" Mirjane Novaković, koji na dostojan način može da parira klasicima fantastične i fantazijske književnosti.
- Mirjana Novaković je naš Tomas Pinčon - dodao je Jakovljević.
Na nedavnom predstavljanju zajedničke knjige moglo se čuti i da "Arkadija" Milete Prodanovića parodira fantastiku koliko i tranziciju, a da je Judita Šalgo iskoristila "Frojdove teorije za narativ, da bi pokazala kako se mogu pomerati svetovi i granice".
- Svako od nas ima neku svoju stvarnost, što bi rekao Filip. K. Dik, a to dokazuje i naša percepcija prošlosti - konstatuju autori.