BEZ SIRA I ČVARAKA NEĆEMO OPSTATI: Petar Božović, bard glumišta, iskreno, za "Novosti"

ZA svojeg dugog veka nisam ni očekivao da ću doživeti šta sam sve doživeo. Detinjstvo sam proveo u jednom selu pored Kolašina. Bez oca i majke, kod moje tetke Vide, koja mi je sve u životu.

Sećam se, bio sam dečak, bilo je proleće, pita me tetka: "Šta radiš, Perko?", a ja ću "Evo, tećo, gađam ticu". Kada ona izađe: "Koju ticu, strelica ti modra... Znaš li da je to sestra Lazareva?". To je bila kukavica koja u narodu kuka za Kosovskim bojem.

Mi smo sve zaboravili. Tako je počelo moje učenje o crkvi, o religiji, o Kosovu i o svemu.

Ovako, na početku razgovora za svečano, sretenjsko izdanje "Novosti", govori Hadži Petar Božović (77). Ono što ovaj glumački bard izgovori bilo sa filmskog platna, TV ekrana, pozorišne scene ili u intervjuima se pamti pošto je jedan od onih umetnika koji u potpunosti žive svoj poziv. Impresivne pojave, sa šeširom kao zaštitnim znakom, a pre svega načinom na koji govori kada "miluje" ili "grmi" svojim glasom polako, gotovo proročki. Uskoro će ga gledati i slušati i na našem Kosovu.

- Mislim da je njima najvažnije da im dođeš, a ne da im odavde držiš pridiku. Već sam zakazao Gračanicu 20. februara, nameravam da odem do Prizrenske bogoslovije i naravno, zanimaju me više sela gde je manje stanovništva jer njima je sevap doći. Oni žive u strahu i takoreći u zatvoru. Toliko o Kosovu za sada, a kada se vratim...

"Ako ti se ikad sele vratim, uzeću te za Milana moga, za Milana, Bogom pobratima... Evo ti idem poginuti, dušo..." Kada čitam te pesme, meni se uvek plače.

Dalje besedi istaknuti dramski umetnik, pa napominje da nema ništa protiv napretka, ali da nas to košta.

- Koliko se godišnje izveze pameti - jedno Valjevo, tako otprilike 60.000 stanovnika. A sva su usta puna o mladima, kako zadržati mlade na selu, kako mladog momka i devojku da zadržiš? Nemam ništa protiv auto-puteva, ali za koga su oni? Da mi ne bismo bili usko grlo, da se ovuda može proći jer nas će zaobići i otići će preko Rumunije i Bugarske. Neka idu, srećan im put, ali bar jedan deo auto-puta upotrebi na izgradnju seoskih puteva do kuće svakoga domaćina. Asfalt, struja, topla voda i to je jedini metod zadržavanja mladih na selu. Ako izgubimo selo, izgubićemo poljoprivredu, a ako izgubiš poljoprivredu, izgubio si hranu. Bez sira i krompira, bez slanine i čvaraka nećemo opstati. Bez hleba, a on je najvažniji jer je, na kraju krajeva, duševna hrana i telo Hristovo.

Na pitanje ima li patriotizma u Srba, legenda našeg glumišta odgovara kontrapitanjem i konstatacijom: Šta imamo mi Srbi da govorimo o patriotizmu...? Pogledajte naše ratove i broj izginulih, pa mi smo biološki jedva živi, na granici.

- Znate šta je Srbija danas? Srbija je zemlja u kojoj žive Englezi koji loše govore srpski. Vidim da i pametniji ljudi upotrebljavaju izraze za koje treba kajron i prevod na srpski. Sada je targetiranje u modi, mislim šeruj to, bekstejdž... Ne bi neko rekao "Mi smo predstavljali", ne, mi smo prezentirali. Ne bi neko rekao da je nešto očigledno, nego je evidentno. To je kao otmenije. Kada smo uveli edukaciju umesto učenja i obrazovanja, teraj, bre, šta te briga. Bio sam na večeri i svi su odgovarali na pitanje kako je bilo. Govorili su "izvanredno" ili "baš me je ovo iznenadilo", a jedna mlađa osoba kaže "spičles". Gledam i mislim se "šta psuje ova žena", a ona je samo ostala bez reči.

Kada dođe Englez u Beograd, nastavlja glumac-erudita, kaže "Izvinite, mislio sam da imate ćirilicu kao pismo".

- Idete Balkanskom ulicom i ne možete naći tri prodavnice sa ćiriličnim natpisom, to su samo buregdžija, Anđelka pokojnog, nekoliko kapadžija i možda još neko slučajno. Pusti Beograd, dođem u Valjevo ili Kragujevac i pekare pišu latinicom. Pa, što da nije zbog stranaca? Pa, naravno, to jeste zbog stranaca. Mi smo stranci u sopstvenoj zemlji koja je okupirana, između ostalog. Mi smo ljudi koji glumimo život.

Da nije, kaže Božović, bilo ovog nesrećnog rata između naše dve drage zemlje i naroda Rusije i Ukrajine, ne bi se otkrila cela falš demokratija sveta i licemerje duboko uvreženo u ustave i duboke korene takozvanih evropskih vrednosti.

- Ovaj rat nam je otkrio sve licemerje ovoga sveta, a posebno rat koji se vodi protiv pravoslavlja, koji je očigledan. Historia magistra vitae est (Istorija je učiteljica života), ma kakvi. Gens una sumus (Jedan smo rod), ni slučajno. Dolar una sumus, jer kada dolar počne da se mrda, onda aj, kuku, daj bombarduj i ubijaj. Deca bez ruku, bez nogu, koju bez anestezije operišu, kidaju im delove tela i to svet gleda. Ne samo mi, koji smo navikli na strašna poniženja, već ceo svet, tzv. slobodni svet. Koji je to slobodni svet? (uzdah). Osudiše Miloša Bikovića zato što ga prijavila Ukrajina. Svaka mu čast, to je, bre, perjanica naša, naših mladih glumaca. Svaka mu čast što ima svoj stav. Ja bih mu poručio rečima Igumana Stefana koji kaže Danilu "E, moj sine, lijepi Vladiko, da znadeš što te jošte čeka".

Govori nam Božović i o "Herojima Halijarda" Radoša Bajića, u kojima je imao ulogu kojom je zadovoljan jer je igrao bez reči:

- To mi je bila baš želja. Mislim da je to izvanredan film. Žao mi je što taj film nije otišao za Oskar kao naš predstavnik. To treba Amerikanci da vide jer ima jadan dokumentarni deo u kome preživeli piloti govore o tome kako je jedan narod, koji nema da jede, davao njima da jedu, koji nema gde da spava, njih smestio da spavaju. Već sam rekao da su unuci tih istih ljudi, koje smo primili kada su pali s neba i nisu imali kud, bombardovali tu istu zemlju koja je primila njihove dedove i očeve, a to se zove međunarodna politika.

Zastaje naš sagovrnik, sećajući se još jednog velikana našeg glumišta - Žarka Lauševića.

- Gledam pre neki dan neku reprizu i vidim njega. Odjedanput shvatim da ga nema, kao da ne znam, a znam odavno da je bio bolestan i znam kad je otišao. Od tog trenutka kao da sam ponovo svestan toga, a postanem svestan i da mi je bio sin kad je počeo, još kada nije upisao glumu, i da je, eto, završio kao moj sin u "Herojima Halijarda". To znači da će mi ostati zauvek sin. Dragi moji Žare.

Sreo je, ponosno će, divnih ljudi, divnih žena... za svoj život kaže da nije zanemarljiv i pre snimanja filma i pre biografija.

A biografija našeg Božovića je za film. Rođen 22. maja 1946. godine u Zemunu. Majka mu je rano umrla, otac je bio zatvorenik na Golom otoku, pa su on i brat deo detinjstva proveli zajedno u sirotištu. Petra će nešto kasnije prihvatiti tetka Vida iz Kolašina gde će steći, kako je pričao, obuku za život. Pre nego što je upisao glumu, koju je završio u klasi profesora Predraga Bajčetića na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, studirao je italijanski i španski jezik. Mnogo je vrhunskih ostvarenja ovog umetnika jake individualne boje, pa je stoga nezahvalno izdvajati neka, a izostaviti druga. Da li je više upamćen kao Nikola Tesla u filmu reditelja Krsta Papića, kad su mu patneri bili Orson Vels, Stroter Martin i Denis Patrik, da li u filmovima reditelja Živka Nikolića "Čudo neviđeno", "Lepota poroka" i "U ime naroda", da li kod Miroslava Momčilovića u "Čekaj me, ja sigurno neću doći", ostvarenju Miroslava Lekića "Nož" ili Srđana Dragojevića "Lepa sela lepo gore"... Zapažen je i njegov učinak u serijama "Dimitrije Tucović", "Grlom u jagode", "Više od igre", "Jesen stiže, dunjo moja"... Visoka priznanja donele su mu uloge u predstavama "Kamen za pod glavu" Milice Novković, "Karolina Nojber" Nebojše Romčevića, "Apis" Miodraga Ilića, "Hamlet iz Mrduše Donje" Iva Brešana, a najpoznatiji je po monodramama "Reče mi jedan čovek", "Ćeraćemo se još" i "Kad budem mlađi", koje izvodi po tekstovima Matije Bećkovića.

- U to vreme je bilo, ti veliki, poznati glumci iz Amerike su svi imali iza sebe neke biografije. Te biografije su napola delovale, što se i dokazalo, izmišljene. Svi su imali siromašno detinjstvo, te su bili po domovima, te su radili na dokovima... Bože dragi, ja pola ove moje biografije ne bih imao potrebe da izmišljam uopšte. Ali to je sve lako preći kad imaš vaspitanje koje je meni dala moja draga tetka Vida. Spomenik sam joj ja, a znaš da spomenik ne sme da se skrnavi, pa ja pokušavam da ne oskrvanim samog sebe.

I Boga bi hteli da zamene

* Šta biste, da su vas pitali pre donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti, rekli?

- To se vidi da je nametnuto i vidi se siledžijstvo celokupne globalne vlastodržačke tehnokratije. Oni su se odrekli čoveka, pa onda hoće i Boga da zamene.

Tako je govorio Sveti Nikolaj...

POSLE posete Kosovu 26. februara, u Kolarčevoj zadužbini, Božović će ponovo izvesti besedu "Tako je govorio Sveti Nikolaj Velimirović".

- Na Kolarcu sam otvorio scenu "Mala sala", gde govorim Nikolaja Velimirovića i polako će i drugi glumci učestvovati i govoriti, tako da ćemo imati još jedan sadržaj zahvaljujući predusretljivosti novog upravnika Aleksandra Pekovića, koji je izvanredna ličnost. Već sam imao tri izvođenja, a ponovo ću 26. februara. Inače, gostovao sam u filmu o Balaševiću koji je snimao njegov sin Aleksa, a zove se "Megdan".