VELIČANSTVENOM NISU DALI DA SNIMI “PRINCIPA”: Čitav niz spletki sprečio je holivudskog glumca da producira ostvarenje o Sarajevskom atentatu

U Muzeju Jugoslovenske kinoteke nedavno je održan omaž ovom glumcu, kada su prikazani njegovi najpoznatiji filmovi.

- Često sam mislio o Jugoslaviji, o zemlji iz koje su došli moji roditelji - rekao je Dekster u jednom intervjuu. - Planirao sam da odem u Hercegovinu, ali se uvek nešto isprečilo. Konačno sam 1974. seo u avion i sa suprugom Meri krenuo. Meri kaže da sam zaplakao kad sam prešao granicu. Moja supruga je bila nekoliko puta u Jugoslaviji, njeni roditelji su poreklom iz Dalmacije, imala je čast da upozna predsednika Tita. Nadali smo se da će nas primiti. Želeo sam da upoznam tog izuzetnog čoveka. Naše nade su se ispunile.

Dekster nije samo želeo da se rukuje sa doživotnim predsednikom SFRJ, već i da zatraži podršku za snimanje filma o Gavrilu Principu. Mnogo godina kasnije, tu, moglo bi se reći filmsku priču, rekonstruisao je muzejski savetnik Momo Cvijović na osnovu građe iz arhiva Josipa Broza.

- Poseta je bila registrovana pod nazivom "Prijem Meri Bogdanović i njenog supruga". Zainteresovalo me je da vidim ko je ta žena. Ona je bila ćerka našeg istaknutog predratnog iseljenika, udata za glumca Breda Dekstera - kaže za "Novosti" Cvijović. - Dekster je "iskoristio" suprugu da dođe do Tita, jer je želeo da producira film o Gavrilu Principu.

Cvijović je nastavio da istražuje i pronašao je pismo koje je režiser Veljko Bulajić (koji je nameravao da režira "Sarajevski atentat") poslao Blaži Mandiću, šefu protokola Kabineta predsednika Republike 5. marta 1974, samo dan posle Deksterove posete Karađorđevu. Režiser u njemu, između ostalog, kaže: "...Takođe sam upoznao i Breda Dekstera, kome smo mi svojevremeno ponudili saradnju na 'Sarajevskom atentatu'. Ispostavilo se, međutim, da pripada najmutnijim slojevima Holivuda, pa smo kontakte sa njim prekinuli. Bio je nekoliko godina telohranitelj Frenka Sinatre i tako je ušao u mafijaški svet na filmu. Veliki je blefer i već je u nekoliko navrata, kroz štampu, reklamirao da jugoslavenska vlada finansira film Breda Dekstera. Ovamo je došao kako bi kontakt na najvišem nivou pretvorio u Americi u menice (zajedničkim fotografijama itd.)."

Upućeno predsedničkom kabinetu istog dana stiglo je i pismo Zdravka Mihalića, direktora "Jadran filma". On piše da je ova producentska kuća još od leta 1971. godine u pregovorima o koprodukciji filma "Sarajevski atentat". Bulajićev projekat je registrovan 1971, a 1973. zaključen je ugovor sa filmskim studiom "Barandov" iz Praga. O projektu su vođeni razgovori prilikom poseta Džemala Bijedića Čehoslovačkoj i Gustava Hasaka, predsednika KP Čehoslovačke Jugoslaviji.

- Juče sam u telefonskom razgovoru sa "Jugoslavija filmom" obavešten da će Bred Dekster sa Nikolom Popovićem, direktorom FRZ "Sutjeska" biti primljeni na najvišem mestu, te da će tražiti podršku za projekat "Sarajevski atentat", iako im je u "Jugoslavija filmu" rečeno da je već ugovorena saradnja na tom projektu sa Čehoslovačkom, potpisan ugovor i film prijavljen kod "Jugoslavija filma" - napisao je Mihalić.

Očigledno je da Bulajić i Mihalić nisu bili upoznati da su se Tito i Dekster već sreli. Usledio je, kao u nekom dobro režiranom filmu, logičan nastavak.

- Na zahtev Kabineta predsednika Generalni konzulat SFRJ u San Francisku preko Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, dostavlja strogo poverljivu informaciju o Deksteru, koja je mnogo blaža od one iz pisma Veljka Bulajića - kaže Cvijović. - Iz nje saznajemo da je Bred Dekster poreklom Srbin, rođen 1922. godine u Americi, koji se do ženidbe sa Meri nije interesovao za iseljeništvo. U izveštaju se navodi da ostavlja utisak dobronamernog i korektnog čoveka, kao i da je igrao u 26 filmova, uglavnom "negativce" i sporedne uloge. Iako se u nekoliko filmova pojavljuje kao producent, iseljenici koji ga poznaju tvrde da je to samo formalno, a da je pravi producent Sinatra. Dekster je Sinatri spasao život kad su snimali na Havajima. Sinatra je želeo da mu se oduži, pa mu je pomogao da se oproba kao producent. Ali, kasnije su se zbog razmirica razišli.

U poverljivoj informaciji MIP-a piše da je Dekster "unajmio dosta sposobne pisce scenarija", ali da nije poznato ko bi finansirao film.

- Iz razgovora sa njegovom suprugom imamo utisak da ona stoji iza ovog projekta, dok bi se kao direktni finansijeri pojavile neke firme iz Los Anđelesa i Londona. Oboje, s obzirom na njeno bogatstvo, izgleda imaju ambiciju da se Dekster jednim dobrim filmom probije i stekne renome - piše u izveštaju i dodaje da je "drug Ljubo Ilić, bivši ambasador, preneo drugu Nikoli Krajinoviću, savetniku za bezbednost saveznog sekretara, da Dekster ima samostalnu holivudsku kompaniju "Bre-Mar".

Navodi se i da Ilić i njegova supruga Zinka Kunc znaju da Dekster i njegova žena nemaju dovoljno novca za snimanje "Sarajevskog atentata", kao i da iza svega stoji američka obaveštajna služba koja je zainteresovana za bosansku teritoriju, gde će biti sniman film. Ilić je istakao da se Meri Bogdanović neprijateljski izjašnjava prema SFRJ i da su njeni prethodni muževi radili za CIA.

- Na osnovu svega prikupljenog, Kabinet predsednika je 2. juna 1974. sastavio još jednu belešku, u kojoj se Titu iznosi geneza sukoba između Dekstera i nekih filmskih kuća, sa jedne, i Bulajića i nekih drugih filmskih kuća, sa druge strane.

Veljko Bulajić i filmske kuće koje su podržavale njegov projekat uporno su pokušavale da saznaju da li je Tito dao podršku Deksteru za njegov projekat.

- U Sarajevu je realizacija filma stopirana u ime druga Tita, posle posete Meri Bogdanović i Breda Dekstera - piše Bulajić. - Tako je nama rečeno. Izlaz iz nastale situacije vidimo jedino u tome da nam javite da li je takva podrška data Deksterovom projektu. U tom slučaju prestaćemo sa svim akcijama za odbranu i realizaciju filma.

Strasti oko ovog slučaja nije uspeo da smiri ni Hasan Grabčanović, predsednik CK SK Bosne i Hercegovine, koji je vodio razgovore sa jednom i drugom stranom, sa Bulajićem i Parežaninom. Obojici je energično zamerio da se bave nekorektnostima i netačnostima i da ubuduće poslovne stvari i komercijalne aranžmane ne dižu na nivo opštejugoslovenskih političkih problema.

A, Nikola Popović, direktor FRZ "Sutjeska" je čak tri puta odlazio u Kabinet na razgovore o Deksterovom projektu. Piše da je Meri i Dekstera upoznao tokom prikazivanja filma "Sutjeska" u Holivudu krajem 1973. Dali su mu da pogleda scenario za "Gavrila Principa" i rekli da insistiraju da ekipa koja je snimala "Sutjesku" radi i ovaj film. "Bosna film" i "Sutjeska" ocenili su da bi mogao da se napravi dobar film čiji bi plasman na Zapadu bio unapred zagarantovan. Film bi, po njihovoj oceni, izvršio veliku propagandu na Zapadu za našu zemlju i - prihvatili su saradnju sa Deksterom.

U jednoj belešci se navodi da je Bred Dekster protestovao kod Ota Deneša, zamenika generalnog direktora Saveznog zavoda za međunarodnu naučnu prosvetno-kulturnu saradnju, u kome kaže da se "Jadran film" i Bulajić služe nepoštenim, podmuklim i pokvarenim postupcima kako bi onemogućili realizaciju njegovog filma i da su čak pokušali da za svoj projekat preuzmu njegove predstavnike u SAD.

- Ukoliko nisi sposoban da im kažeš da prekinu, biću primoran da tužim sve one koji su od početka bili umešani u tu zaveru i spletku i pokušavali da sabotiraju projekat - piše Dekster. - Budi siguran Oto da ćemo Meri i ja uskoro kada nas predsednik Tito upita šta se desilo sa Principom, da ispričamo celu priču.

Dekster je insistirao da mu Oto pošalje zvaničan dokument vlade kojim se potvrđuje da ima pravo i privilegiju za snimanje "Principa" u Sarajevu, kao i da će on i njegova ekipa imati "policijsku zaštitu od bilo kakvog mešanja onih koji im se suprotstavljaju" tokom snimanja. Insistirao je da taj dokument dobije odmah, zato što mu je potreban da odobrovolji ljude koji daju novac i kompaniju za distribuciju. I pored toga što ga Dekster podseća da je podržao njegov scenario, Oto Deneš je, u pismu upućenom Kabinetu predsednika Republike ocenio da projekat Veljka Bulajića ima neospornu prednost jer je već zaključen i utanačen sa partnerom iz Čehoslovačke, te da zaključenje koprodukcije u usto vreme na istu temu sa drugom zemljom ne bi bilo korektno.

Dekster se obraćao i drugima. U jednom pismu kaže da ne dolazi u obzir da se snimaju dva filma na istu temu, a da jugoslovenski filmski proizvođači nisu nikada napravili nijedan film koji bi imao takav međunarodni uspeh kao što će imati njegov "Princip".

- "Princip" je jedino koristan za Jugoslaviju, a čudno je da je jedini čovek koji razume o čemu govorim predsednik Tito - napisao je Dekster.

Cvijović kaže da film bez epiloga i nije film:

- Dekster se, mada ne bez borbe, veličanstveno povukao, verovatno nakon odgovora Mirka Milutinovića iz Kabineta predsednika da je najbolje da kontaktira direktno sa zainteresovanim filmskim proizvođačima u Jugoslaviji. I pored svega, nije bio ljut na Tita, jer mu 25. februara 1975. godine šalje pismo. Piše mu da je, nakon što je pročitao scenario Veljka Bulajića i "Jadran filma", šokiran i revoltiran, jer je to najgori scenario o nekom velikom istorijskom događaju koji je ikada pročitao. Dekster ističe da "Bulajić i pisac te mlade heroje na čelu sa Gavrilom Principom - načinili degenerisanim ubicama", a da je tekst potpuno antislovenski. Dodaje i da bi bila direktna uvreda za Jugoslaviju, njen narod i, iznad svega, uspomene na sedam mladih heroja, ukoliko bi se film realizovao i distribuirao po celom svet. Napisao je Dekster Titu i da činjenica da su scenario razradili jedno jugoslovensko filmsko preduzeće i jedan jugoslovenski režiser, čini celu stvar još uvredljivijom.

Nije poznato kako je Tito reagovao na ovo pismo, ni da li je intervenisao, s obzirom na to da je snimanje Bulajićevog "Sarajevskog atentata" bilo u toku.