RASKRINKAVANJE KULTURNIH ZABLUDA: Predstaljena knjiga "Beograd između tradicije i savremenosti" Slobodana Maldinija kolumniste "Novosti"
TOKOM protekle decenije, pišući stalnu kolumnu za Kulturni dodatak "Večernjih novosti", ali i objavljujući tekstove u časopisima Arhitektura, ASA ( Architectura/ Scientia/ Ars), M-kvadrat i na internet sajtovima koji se bave arhitekturom, Slobodani Maldini se kritički osvrnuo na mnogobrojne pojave u domaćoj kulturi, pa je tako nastala zbirka kratkih eseja "Beograd između tradicije i savremenosti", predstavljena u Galeriji nauke i tehnike SANU.
Foto Z. Jovanović
Promocija knjige koja se bavi našim brojnim nerazumevanjima, teškoćama i greškama u sprovođenju kulturne politike, ali i daje predloge za rešenje izazovnih problema, održana je u atmosferi izložbe "Arhitekta kao crtač i slikar", čiji je Maldini autor, uz Sofiju Lancoš Maldini, a koja će biti pred publikom do 14. februara. Ovo izdanje Asocijacije srpskih arhitekata objavljeno krajem prošle godine, kako ističe profesor Aleksndar Kadijević, istoričar arhitekture, sadrži 556 tekstova koje je autor objavljivao u "Novostima", u kolumni pod nazivom "Dnevnik zabluda".
- Dragocenost monografije arhitekte Maldinija je što obuhvata teme vezane za čitavu Srbiju, ne samo za Beograd, kako to sugeriše njen naslov - ističe, za "Novosti" Kadijević, koji je u SANU govorio o ovom delu. - Često na provokativan i neposredan način, Maldini kritikuje anomalije na poljima arhitekture, urbanizma i kulture, istupajući neuvijeno i otvoreno. Proziva nosioce brojnih zabluda, raskrinkava malverzacije i nedostatke savremene arhitektonske kulture, koje bi javnost trebalo da ima u vidu. Ne koristi se kritizerstvom, već slojevitom kritikom, koja nudi rešenja i alternative.
Kič koji razara do srži
OVO izdanje nije namenjeno samo stručnjacima, već i ljubiteljima opšte kulture i umetnosti, poklonicima arhitekture, kao i svima koji se osećaju pogođeni degradacijom našeg urbanizma i arhitekture. Jer, ovo delo ukazuje na štetnost društvenih pojava kao što su: plagijarizam, falsifikati, neprimereni odnos prema istorijskom nasleđu, kič, sirovost i primitivizam koji već duže vladaju kulturnom scenom, razarajući ih, kako ističe Maldini - do srži.
Profesor Kadijević primećuje da Maldini nije prvi u srpskoj publicistici koji je sistematizovao svoje kolumne u knjigu, ali joj je dao lični i veoma uvedljiv pečat, i dodaje:
- On postavlja često i neprijatna pitanja, koje drugi ne bi postavio, otvara škakljive teme, tragajući za krivcima na raznim nivoima društva. Otud i njegova knjiga prevazilazi polje arhitektonske kritike, predstavljajući sociološko-atropološku raspravu u kojoj će najšira javnost pronaći podsticaj da se i sama odredi prema prikazanim pojavama. Za pohvalu je što se priseća doprinosa znamenitih arhitekata koji su nas nedavno napustili, što važi i za zabrinutost za stanje graditeljskog nasleđa, ugroženog od strane domaćih i inostranih investitora. Kao zbirka oštrih, ali i jezgrovitih kolumni, Maldinijeva knjiga će ostati kao dragoceno svedočanstvo o kulturnom i arhitektonskom razvoju Srbije od 2013. pa do kraja 2023. godine.