DOMENTIJAN DOBIO KNJIGU POSLE OSAM VEKOVA: Prvi zbornik naučnih radova o prvom piscu i prvom klasiku srpske književnosti

DOMENTIJAN, prvi klasik srpske književnosti iz 13. veka, učenik i saputnik Svetog Save i pisac njegovog prvog nenadmašnog žitija je paradoksalno prvi put tek 2023. bio tema naučnog skupa, i to zahvaljujući prof. dr Dragiši Bojoviću sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu. On je ovaj grad već učinio svojevrsnom "svetosavskom prestonicom" uvodeći u akademsku nastavu predmet o srpskom svetitelju i prosvetitelju prvi put u istoriji srpskih i univerziteta. Taj status je sada potvrđen objavljivanjem zbornika "Sveti Sava i Domentijan" sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Nišu i Studenici.

Organizatori konferencije i izdavači zbornika, niški Centar za crkvene studije i Centar za vizantijsko-slovenske studije ovdašnjeg univerziteta posebnu zahvalnost iskazuju Svetom manastiru Hilandaru bez čije podrške ne bi bilo moguće objaviti zbornik posvećen "hilandarskim monasima Savi i Domentijanu".

Na gotovo 800 strana ove knjige sabrani su radovi najboljih poznavalaca života i dela Save i Domentijana iz Srbije, Rusije, Grčke, Bugarske, Poljske, Litvanije... Oni koji su se upoznali sa zbornikom "Sveti Sava i Domentijan" kažu da je reč o izuzetnom delu koje će biti veoma traženo, proučavano i korišćeno kao podsticaj za nova sagledavanja prošlosti.

- Ne postoji sličan primer u istoriji srpske književnosti, koji bi mogao bar donekle biti sličan mestu Svetog Save i Domentijana u toj istoriji. Jedan je učitelj, drugi je učenik. Nema im ravna. Jedan je prvi srpski književnik, drugi je prvi klasik naše književnosti. Niko po tome ne može zauzeti njihovo mesto. Ovom prvome je nauka posvetila dužnu pažnju, drugoga još uvek nije ni dostojno iščitala. Tek što je Savom započela, srednjovekovna književnost je doživela zenit delom njegovog učenika Domentijana. Nije jednostavno ni razumeti ni objasniti kako se dogodio taj uzlet. To nerazumevanje teško bi se moglo objasniti stanjem našeg ushićenja i čekanjem da ono prođe, pa da sistematski pristupimo jednom monumentalnom delu. Ne treba, naravno, ni zanemariti ono što je postignuto na tom planu. Ali, ako do sada nije bilo naučne konferencije o delu jednog od najznačajnijih srpskih pisaca, onda se može nametnuti zaključak da smo još daleko od dostojnog naučnog odnosa prema njemu - ukazuje Bojović.

Na njegovu inicijativu, u želji da promene odnos prema prvom klasiku srpske književnosti Odeljenje za svetosavske studije Centra za crkvene studije i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu organizovali su međunarodnu naučnu konferenciju posvećenu Domentijanu i Svetome Savi.

- Želeli smo da i na taj način istaknemo njihovo zajedničko jedinstveno mesto u istoriji i srpskoj književnosti. Njih je nemoguće razdvojiti, a ovakav pristup ima i naučno i duhovno opravdanje. Zbornik sa konferencije stvoriće novu sliku o njima i iznova ukazati na njihov značaj - kaže Bojović.

On naglašava da se posle tajanstvenog Domentijana čiji su poreklo, obrazovanje, vreme i mesto rođenja i smrti nepoznati, nije pojavio pisac takvih sličnih kvaliteta.

- Nejasno je kako se on toliko uzdigao u odnosu na druge. On je bukvalno uzrastao iz dubina svetog predanja, iako je očigledno imao i formalno obrazovanje. O tome nemamo konkretne biografske podatke, ali je sigurno da tako veliki pisac nije bio samouk. Kada pogledamo njegova žitija Svetog Save i Svetog Simeona i nisu nam potrebni Domentijanovi biografski podaci, ta velika dela govore sve o njemu. Misao o nebu je nagoveštena u delima njegovih prethodnika, ali tek sa Domentijanom poetika prostora se može posmatrati kroz jedinstvo vidljivog i nevidljivog, pri čemu događaji u vidljivom prostoru postaju deo onoga smisla koji se ostvaruje u onome što prevazilazi svako postojanje na zemlji, i što potpuni smisao dobija na nebu. Susret sa Domentijanovim delom podrazumeva osvajanje jednog po jednog reda, kao kada se u velelepnom hramu upoznajemo sa jednom po jednom freskom u pokušaju razumevanja njegove celine. Ovaj pisac nije klasičan pripovedač koji žuri da nas provede kroz život svog junaka, kao što to čini Teodosije. On i ne piše da bi nas doveo do kraja ovozemaljskog života tog junaka, već i njega i čitaoca uznosi do nebesa, odakle se sve bolje vidi i sagledava, ne samo kosmos već i duša čovekova - kaže Bojović.

INSTITUCIJE ZAKAZALE

SRPSKI naučnici individualno jesu uočili značaj Domentijana, ali kada je reč o institucijama - one su zakazale, a bez njih nema ozbiljnog bavljenja istorijom i književnošću, kaže prof. dr Dragiša Bojović:

- Zato je odgovornost za Domentijana preuzeo Centar za crkvene studije i iako u inferiornoj ekonomskoj poziciji za dve godine je objavio 60 naučnih radova, tri knjige i jedan zbornik. Ovi rezultati pokazuju šta znači institucionalno bavljenje problemom, makar to bila i mala institucija kao što je Centar.