VINČANCI ZAČETNICI MODERNOG ŽIVOTA: Arheolog dr Miroslav Kočić o načinu na koji će na Belom brdu biti predstavljena neolitska kultura

Reč je o višegodišnjem projektu koji sprovodi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, u saradnji sa nacionalnom platformom "Srbija stvara" (pri kabinetu predsednika Vlade), ministarstvom kulture, gradom Beogradom i Muzejom grada Beograda, i koji će, kada bude gotov, savremenom čoveku približiti ovu razvijenu neolitsku kulturu, koju je 1908. na obalama Dunava otkrio profesor Miloje Vasić.

- Imamo iskrivljenu vizuru da je to što se dešavalo hiljadama godina daleko, nešto vezano za primate, a ne ljude slične nama - nastava Kočić. - To su, ipak, bili moderni ljudi, pa Vinčansku kulturu i tretiramo kao prvo moderno doba. I njihovo društvo činilo je sve što čini današnje: interakcija, inovacija, umetnost, trgovina, uvezivanje veoma dalekih regija...

Kada na saniranom lokalitetu, prema projektu Anđele Karabašević i Vladislava Sudžuma, izabranom na međunarodnom konkursu, budu podignuti Vizitorski centar, Arheo park i drugi objekti izrađeni od trske, pletara, lepa, stubova od drveta, i ostalih arheološki potvrđenih materijala korišćenih u praistoriji, Belo brdo će biti polazna tačka za prezentaciju čitave Vinčanske kulture kod nas, otkriva sagovornik:

- U Srbiji imamo 600 vinčanskih lokaliteta. Svi veći gradovi su na takvim nalazištima. Nedavno smo otkrili jedan u centru Kragujevca, dok se u centru Beograda, vinčanski lokalitet prostire od Studentskog parka do Vezirove kapije i zahvata 60 hektara, a tu su i Banjica, Žarkovo... Samo u beogradskim opštinama postoji više od 30 takvih lokaliteta.

Pre sedam i po hiljada godina, u samo nekoliko regija u svetu, prema rečima sagovornika, postojala su naselja u kojima je živelo po nekoliko hiljada ljudi, i to u Kini, na Bliskom istoku i Balkanu. Sa tako visokom gustinom populacije, na Balkanu se, kako kaže, javljaju značajne promene u načinu života, jer se zbog interakcije i razmene ideja, ubrzao napredak.

- To su prve urbanizacije. Nova izučavanja Vinčanske kulture menjaju način na koji percipiramo neolit, pa moramo da preispitamo dosta paradigmi, arheoloških i antropoloških, o razvitku ljudskih društava, odnosno kako su ta balkanska društva pridonela mnogim inovacijama na svetskom nivou - dodaje Kočić, ističući da se globalno najznačajnije otkriće iz tog doba odnosi na prvo topljenje bakra, što se prvenstveno vezuje za lokalitet Belovode. - I na Belom brdu imamo preradu metalogeneteskih stena, pre svega cinabarita, rude žive. Razvio se čitav skup znanja o različitim tehnologijama. Ono što se retko pominje, a odnosi se na čitavu Vinčanski kulturu, je pojava jednog od najranijih rudarstava, o čemu postoje brojni dokazi na šumadijskim lokalitetima. To je prvo bilo rudarenje za kremen, koje je dovelo do rudarenja za metal.

Kao drugu inovaciju veoma prisutnu na Balkanu još od starčevačke kulture, sagovornik izdvaja pojavu ekonomije zasnovane na tzv. neolitskom paketu, koji se sastoji od gajenja ovaca, odnosno koza, i gajenja žitarica:

- U Vinči ogromne promene u društvenom pogledu nastaju prelaskom na stočarstvo velikih goveda, koje je omogućilo ekonomski bum.

Pred posetiocima budućeg Vizitorskog centra, koji će imati priliku da se upoznaju sa načinom života Vinčanaca, naći će se i tada prisutne poljoprivredne kulture, poput arhaičnih formi nekih savremenih žitarica, a od voća i povrća - grašak, kruške, sočivo...

- Ali, u tom trenutku ovde su bile i životinjske vrste koje ne smatramo normalnim na Balkanu, kao što su velike mačke, odnosno lavovi, ali i neke vrste goveda, težih od tonu - otkriva Kočić.

Uz pomoć najsavremenije tehnologije, kao što je, recimo, virtuelna realnost, biće oživljeni i ostali vidovi svakodnevice ljudi iz neolita.

- Sa starih, ali i nekih novih iskopavanja, poput onog u Klenku, imamo dosta sačuvanih elemenata arhitekture, pa znamo da su reljefno ukrašavali zidove, ali i da su ih bojili - nastavlja sagovornik. - Te kuće nisu bile dosadne blatne kuće, već su estetski i u svakom drugom pogledu, predstavljale visok nivo stanovanja. Kada pogledamo sačuvane alate od kostiju, roga, kremena, vidimo da je većina prilagođena za obradu drveta, ali ne možemo ni da pretpostavimo koliko su bogato bili ukrašeni stubovi na kućama, ili nameštaj. U muzeju u Ćupriji čuva se, recimo, eksponat koji predstavlja dve vinčanske figurine koje leže na krevetu sa visokim uzglavljem, koji deluje vrlo moderno. Onda shvatamo da su i oni spavali u krevetima, ručavali za stolovima...

Njihove kuće, građene od pletare i lepa, bile su ekološke građevine, sa odličnim termalnim karakteristikama, ali nažalost, kako ističe sagovornik, nisu ostavile trajne ostatke.

- Neki lokaliteti u Šumadiji, poput Grivca ili Kusovca, su zapravo pašnjaci i livade iza sela, pa su ljudi koje tu dovodimo i govorimo im da su to neka od najznačajnijih nalazišta vinčanske kulture, zbunjeni - priča arheolog. - Ali, kada im pokažemo ono što smo snimili geofizičkim metodama, i vide da je ispod livade čitav jedan veliki grad, stvari postaju jasnije. Zahvaljujući tehnološkom napretku sada imamo načina da prikažemo kako je to moglo da izgleda, odnosno šta se sve tu nalazilo. A to su ogromna naselja, gde su postojala mnogo kompleksnija društva nego što smo do sada verovali.

Jedinstvena prilika da se pred veliki svetski auditorijum iznese novo, inovativno predstavljanje Vinčanske kulture, biće prema rečima Miroslava Kočića, "Ekspo 2027". Do tada bi najdalje trebalo da budu gotovi i poslednji radovi na Belom brdu.

- Mi ćemo se truditi i da to bude pre, ali još ne možemo da dajemo tačne rokove, zbog povezanih projekata bitnih za lokalnu zajednicu, kao što su izgradnja kolektora, odnosno projekat odvodnih voda na delu lokaliteta. Projekat "Rekonstrukcija, revitalizacija i prezentacija arheološkog lokaliteta Belo brdo u Vinči" je jedan od rekih slučajeva u arheologiji kod nas, u kome je sve krenulo da se radi sistemski, planski i uvezano, gde koloseci vode na jedno mesto - zaključuje sagovornik.