OVU KNJIGU SMO DUGOVALI SAVKI: Objavljeno delo o Novosađanki koja se izborila za ženske škole
DA bismo se najzad odužili Jelisaveti Savki Subotić (1834–1918), dobrotvorki, osnovateljki Prve ženske zadruge, prvoj predsednici Kola srpskih sestara, izvrsnom pedagogu i kulturnom radniku, Matica srpska u okviru svog Rukopisnog odeljenja (Edicija Dokument), objavila je knjigu „Prepiska Savke Subotić” priređivača msr Nataše Katić.
Portret (1853) N.Radonić/Matica srpska Matica srpska
U knjizi na 192 stranice, u trideset i tri segmenta obuhvaćena je prepiska Savke Subotić sa savremenicima u periodu od 1884. do 1913. godine. Naglašen je veliki lični ugled i značaj ove znamenite Novosađanke koju je ranija istoriografija beležela tek kao suprugu uglednog doktora prava Jovana Subotića i sestru političara Mihaila Polita Desančića.
Umna i obrazovana u Temišvaru i Beču, Savka je bila posvećena suprugu Jovanu Subotiću s kojim je imala sedmoro dece, ali i zagledana u ciljeve daleko ispred vremena. Javno je isticala da žene nisu predodređene samo za ulogu majki, supruga i domaćice, već da, poput muškaraca, i one imaju pravo na obrazovanje i rad. Znala je da je taj cilj ostvariv samo ako se podigne svest u strogo patrijarhalnoj zajednici kao i u društvu u celini.
Naročito je bila pogođena položajem seoskih žena. Smatrala je da one doprinose domaćinstvima više od muškaraca jer pored brige o porodici i obilja kućnih poslova, rade i u polju, a zimi od vune i kudelje izrađuju ručne radove.
Odlazila im je u duže posete. Podučavala ih je i bila im podrška u vaspitavanju i nezi dece, isticala značaj obrazovanja… Upućivala ih je i u tajne ručne izrade tekstila, podsticala na izlaganje ručnih radova što je, smatrala je, bio jedan od načina da seoske žene pokažu društvu da i njihov rad treba da bude cenjen.
Sve to podstaklo je Savku da započne borbu da obrazovanje bude dostupno i ženskoj deci. Jedan od načina bilo je podizanje srpskih viših devojačkih škola i osnivanje ženskih zadruga. U svojoj rodnoj varoši, Novom Sadu, 1867. godine osnovala je Prvu žensku zadrugu koja je pomagala siromašnim devojčicama da se iškoluju za učiteljice. Na njen predlog otvorene su i Više ženske škole u Pančevu (1870) a potom i u Srpskoj Atini (1874).
Zbog ovih svojih ideala Savka Subotić smatrana je jednom od prvih feministkinja među Srpkinjama u Austrougarskoj, na prostoru koji danas čini Vojvodinu. Uporedo je važila za velikog zagovornika nacionalne slobode i afirmacije srpskog identiteta u toj monarhiji.
Evropska štampa, početkom 20. veka, pisala je o Savki Subotić kao izuzetnoj ženi. Odlikovali su je srpski i ruski dvor, a 1910. i 1911. godine bila je jedina žena pozvana da govori u Naučnom klubu u Beču i Budimpešti.