TRAŽENJE DUBLJEG SMISLA U POVRŠNOM SVETU: Antanasije Punoševac o izložbi "Efemerne utopije" u Prodajnoj galeriji Beograd

I te prizore iz digitalnog polja, kako u tekstu kataloga primećuje Ana Knežević, prepušta umetnički proverenoj, a onlajn svetu manje poznatoj metodologiji - intuiciji i uosećavanju:

- Iz mašinskog, fabrikovanog i programiranog sveta slika koje obitavaju na društvenim mrežama, reklamama, sajtovima, javnim objavama, komodifikovanim i instrumentalizovanim, ili onim individualnim i ličnim, on za potrebe iscrtavanja kontura efemernih utopija, alarmantno crvenih, izdvaja određene primerke po sopstvenom nahođenju i osećaju. To čini koristeći ruku, liniju i crtež, i apstrahuje ih u skupine ljudskih figura i floralnih motiva, u slike koje preradom uniformnih i generisanih onlajn oblika u crtež, postaju jedinstvene, kako zbog odabrane repeticije i gomilanja prizora, tako i zbog uvođenja elementa uosećavanja među njih.

Dela sa ove izložbe, kako primećuje ova istoričarka umetnosti su umetnikov odgovor na "onlajn bombardovanje slikama", a na pitanje kakvu emociju u njemu budi to mnoštvo sadržaja kojima smo dnevno preplavljeni iz digitalnih medija, Punoševac, za naš list, kaže:

- Priroda osećanja koja u meni, a verujem i u drugima bude, pre svega vizuelni sadržaji iz digitalnog okruženja, zavisi od karaktera tih sadržaja. Problem je u njihovoj količini i u našoj nespremnosti, ili prosto nemanju vremena, da ih zaista doživimo, pa su prava osećanja vrlo često relativizovana i lišena suštinskog doživljavanja.

A o tome kakav je osećaj kada se rukom, na papiru, "kroti" taj svet sve bržih i površnijih vizuelnih komunikacija, objašnjava:

- Mislim da je taj svet u stvari odavno zaista naš svet, ono u čemu mi stvarno živimo. S obzirom na to da je jedan od zadataka umetnika da se bavi onim što ga okružuje, odgovor bi bio da je osećaj prirodan. Likovno izražavanje uvek podrazumeva određenu vrstu "kroćenja" i težnje da se čak i iz tog površnog sveta iznađe neka vrsta nade i dubljeg smisla.

Teme koje autor pokreće svojim "Efemernim utopijama" otvaraju i pitanja da li je utopistički verovati da je čovek i dalje centar sveta koga je stvorio, odnosno ide li svet u pravcu neke negativne utopije, kada će nas sve, na ovaj ili onaj način, kontrolisati veštačka inteligencija?

- Nemoguće je apsolutno prevladavanje ni negativne ni pozitivne utopije - smatra sagovornik. - Čovek večito sam kreira svoju stvarnost i konstantno stvara nove pretnje po sopstveni opstanak. Ne mislim da su veštačka inteligencija i ostale tekovine moderne nauke veća pretnja od nekih koje su im kroz istoriju prethodile, ali svakako su tu da nas intrigiraju i da nas njihovo prisustvo konstantno podseća na to da preispitujemo svoju ljudskost i šta zaista znači biti čovek.