"NOVOSTI" SAZNAJU: Iz Pariza stiže gipsani model za spomenik našim kraljevima - Aleksandar i Petar u svojoj prestonici

М. Краљ 26. 01. 2024. u 19:20

HEROJSKA predstava kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i kralja Petra Prvog Karađorđevića će ipak stići do Beograda, posle niza bezuspešnih pokušaja da se kopija ovog spomenika iz francuske prestonice postavi i u njihovoj prestonici.

Foto Romen Žirar

Jer, kako to "Novosti" saznaju: Muzej grada Beograda namerava da kupi model koji je za ovu kompoziciju u bronzi, postavljenu u Parizu, nedaleko od Trijumfalne kapije, na Trgu Aleksandra Prvog Jugoslovenskog, izradio francuski skulptor Maksim Real del Sart. Reč je o gipsanom radu, na osnovu koga je izliven spomenik, za čije se postojanje gotovo nije znalo.  Beogradski kolekcionar Radoslav Kosanović obavestio je pre nekoliko dana istoričarku umetnosti Branku Nakaniši da se u jednoj antikvarnici u Francuskoj prodaje skulptura za koju se tvrdi da je posvećena kralju Aleksandru I Karađorđeviću i kralju Petru I Karađorđeviću. Branka Nakaniši je prepoznala da se ovde radi o gipsanom modelu za čuvenu skulpturu koja i dan-danas postoji u Parizu, a koju je izradio francuski vajar Maksim Real del Sarte 1936. godine i skrenula je pažnju na ovo Jeleni Medaković, direktorki Muzeja grada Beograda.

Kako je našem listu juče rekla Medakovićeva, ova akvizicija je potvrđena, delo je rezervisano i procedura je u toku:

- Biće to vredna i vizuelno atraktivna dopuna naše istorijske zbirke, koja će obogatiti, kako priču o našoj dinastiji Karađorđević, tako i sve ono što se tiče odnosa sa Francuzima. Značajnim istorijskim dokumentima iz naše kolekcije nedostaju upravo ovakvi veliki predmeti, koji svojom monumentalnošću plastično svedoče o tom slavnom delu naše prošlosti - zaključila je Medakovićeva, naglašavajući kako su muzeji značajni kontakti sa građanima koji ukazuju na slične interesantne ponude, posebno kao što je to sada slučaj, kada one mogu da budu i realizovane.

Foto Romen Žirar

U slavu francusko-srpskog prijateljstva tokom Prvog svetskog rata, ali i povodom druge godišnjice Aleksandrove tragične pogibije u Marselju, spomenik je otkriven 9. oktobra 1936. Čini ga čak sedam ljudskih figura. Kralj Ujedinitelj zauzima centralno mesto, na konju je i gleda u nebo, a iza njega su jugoslovenska i zastava Legije časti. Sa leve strane je njegov otac, kralj Oslobodilac, koji mu predaje mač, a sa desne maršal Francuske Franše d'Epere. Na spomeniku izlivenom u radionici Diren, a za koga je arhitektonsko rešenje dao Anri Šajo, od istorijskih ličnosti predstavljene su i srpske vojvode Živojin Mišić i Petar Bojović, iza kojih su muška i ženska figura u narodnoj nošnji.
Svečanom otkrivanju spomenika, tačno dve godine nakon ubistva kralja Aleksandra u Marselju, prisustvovali su predsednik Francuske Republike Lebren, delegacija iz Beograda na čelu sa gradonačelnikom Vladom Ilićem i članovima jugoslovenskog diplomatskog kora u Parizu.

Na postamentu, na prednjoj strani piše "Kraljevina Srbije i Jugoslavije, Petru Prvom Oslobodiocu i Aleksandaru Prvom Ujedinitelju", a ispod toga - "Omaž Pariza i Francuske svojim velikim prijateljima". Sa strane je citat iz telegrama, koga je Aleksandar, kao regent 1915. poslao francuskom predsedniku Poenkareu: "Srbije više nema, ali njena vojska je sačuvana, mi smo spremni nastaviti borbu na francuskom tlu". Na spomeniku su i reči, za koje se veruje da su poslednje koje je izgovorio kralj Aleksandar: "Čuvajte Jugoslaviju! Čuvajte francusko-jugoslovensko prijateljstvo!"

Bezuspešni pokušaji

JEDAN od predloga da se kopija ovog spomenika postavi u Beogradu, stigla je i sa stranica našeg lista, kada je naš kolumnista Slobodan Maldini izneo ideju da se to učini povom stogodišnjice od izbijanja Prvog svetskog rata. On je podsetio i da je dve decenije beogradski arhitekta Milan Pališaški bezuspešno ubeđivao srpske vlasti da podignu repliku rada Maksima Reala del Sarta, koji se proslavio skulpturama Jovanke Orleanke. Kampanji Pališaškog su se svojevremno pridružili Akademija arhitekture Srbije i brojni doajeni, uključujući arhitektu Mihajla Mitrovića.

Pogledajte više