OTVOREN KUSTENDORF: Kao na filmu, svetlost će pobediti tamu
Straha od ovog vremena i ovog života ne sme biti, kao u slučaju filma, svetlost će i u životu pobediti tamu. J
N. Janković
oš jedan praznih duha, borbe za dobro, počeo je u Mokroj gori, otvoren je u krcatoj „Prokletoj avliji“ sedamnaesti po redu Međunarodni filmski festival „Kustendorf“. Pod sloganom „Ne nadzor, kinematografija“, u narednim danima publika, ostvareni autori i oni na kojima svet ostaje, napraviće još jedan korak ka ostatku sveta - pokušavajući da ga učine boljim.
Tokom svečane ceremonije otvaranja festivala, publika je videla pozorišni, buntovni igrokaz, obradu motiva iz filma „Podzemlje“, za to su se pobrinuli studenti treće godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Svoj duhoviti, bezobrazni i pametni nastup imala je kantautorka Duda Buržujka, a zatim je Emir Kusturica uručio naagradu „Drvo života“ gostu festivala, italijanskom reditelju Mateu Garoneu.
- Kao pripadnik najmlađe garde filmskih stvaralaca (smeh, prim.aut), nažalost u godinama kada suza može da poteče i na reklamu, i u vreme kada izbegavam čak i olimpijade na kojima se dobijaju nagrade, odnosno - vrlo često suza poteče kad neko dobije bronzanu umesto srebrne medalje, pun je osećajnosti momenat ponovnog susreta sa Mateom. To je reditelj čiji mi je prvi film pokazao da postoje nacije u Evropi koje štite svoje filmsko nasleđe. To mi je pokazao Mateo sa svojim filmom „Gamora“. Kad sam video „Gamoru“ meni se i plakalo i smejalo, to je sve ono što jedan običan gledalac treba da proživi kroz film. To je film koji u najboljem smislu potvrđuje tezu da čak i ove glupe kamere mogu da budu upotrebljene za pametan film. Svoje izlaganje zaključujem rečima da smo se sreli na premijeri mog filma „Crna mačka beli mačor“ u Veneciji, 1998. godine. Tada mi je prišao jedan momak, Mateo, i rekao: Gospodine Kusturica ja sam inspirisan vašim filovimima“, a ja sam malo pozirao i ozbiljno rekao: Vrlo dobro. Hvala Mateo, festival je otvoren – rekao je Emir Kusturica, pozdravljajući reditelja mračnih bajki današnjeg vremena.
Mateo Garone je nekoliko časova pre ovog trena u „Prokletoj avliji“, obavešten da se njegov film „Ja, kapetan“, našao u konkurenciji za „Oskara“, pa je dinamika i inače neobičnog i ispunjenog dana dotatno pojačana.
- Velika je čast primiti nagradu od jednog od najznačajnih filmskih autora našeg vremena. Zahvalan sam Emiru na remek – delima koja nam je podario, kao i na pozivima da u kontinuitetu dolazim u Mokru goru. Ovaj festival je intiman i ličan, autentičan a ja sam deo porodice Kustendorfa - rekao je Mateo Garone, primajući „Drvo života“.
Ministar kulture u vladi Srbije, Maja Gojković, pozdravila je festivalsku publiku.
- Veliko je zadovoljstvo što sam i ove godine na Mećavniku i na otvaranju ovog po mnogo čemu jedinstvenog kulturnog događaja. U narednim danima Mokra Gora biće evropska i svetska prestonica filma u njegovom najkreativnijem i naprefinjenijem izdanju. Onom u kome se slavi umetnost a estetika filmskog izraza i lepota filmskog jezika imaju primat nad surovim zakonima filmske industrije i komercijalizacije ne samo kulture već i ljudskih života - rekla je Maja Gojković – Već sedamnaest godina ovo je mesto okupljanja ljubitelja sedme umetnosti, dobrim delom jer ovde imamo pobedu sadžine nad formom, originalnog nad svakodnevnim. To je trijumf umetnosti kao najvišeg dometa ljudskog duha, koji budi najfinija osećanja, opija svojom magijom i bezgraničnim putevima mašte vodi nas na nezaboravna putovanja. Kustendorf je među najznačajnijim, a svakako je najautentičniji filmski festival današnjice i zato što godinama neguje svoju publiku i privlači novu. Poseban je i zbog osećaja slobode u vremenu kada spektakl i relativizacija stvaralaštva prete da potisnu kvalitet i originalnost. Srećom po čovečanstvo, prave umetničke vrednosti , samo sebi poznatim načinima probalazi put do ljudskog srca i duše. Sloboda stvaralaštva, jedna je od najvećih univerzalnih vrednosti, kao i slogan festivala: Ne nadzor, kinematografija. U večnoj disharmoniji sa bilo kojom vrstom autoriteta, imaginarnim „velikim bratom“ i zakonima tržišta.
KUSTURICA: U NEMAČKOJ PONOVO RADI BIOSKOP
N. Janković
- Sve potiče iz sumnje. Mislim da je najvažnije ovde bilo da se napravi selo, jer festival nije samo očuvanje identiteta arhitekture ovog naroda, nego je očuvanje onoga što vredi i šta smo mi. Zapravo u periodu crnog talasa i u zlatnom periodu tzv. zabavnog filma postavili smo u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji standard koji je meriv sa onim što se dešava u čitavom svetu. Mi smo u međuvrmenu izgubili taj standard, pravimo filmove koji su, kako je govrio pokojni Šiba Krvavac, tzv. „trkopiš filmovi“ koji se prave samo da bi bili napravljeni a ne da bi sadržajno i formalno odgovorili vremenu u kome živimo – rekao je Kusturica - Ovde nije bilo mnogo naših filmova ne zbog toga što mislimo da nisu dobri, nego zato što je lestvica u svetu uvek bila visoko dignuta kada su u pitanju autori. Ovo je mesto koje je preživelo, a preživeo je i svetski film. Sad se pokazuje da je veliki reset koji je trebalo da usledi nakon proizvedenog virusa koji je trebalo sve da nas uništi pokazao kao propala investicija. Kažu Nemci, u Nemačkoj se ponovo ide u bioskope, u Francuskoj takođe uprkos stenicama koje tamo vladaju po bioskopima. Kao što literaturu nije mogla da ubije veštačka inteligencija. Zato mi je drago da je festival preživeo, i da će najbolji svetski autori ovde imati udomljenje, i šta god bude sa svetskim filmom ovaj festival će postojati makar kao pregled najvećih svetskih dostignuća. Mislim da je Bergman živ da bi on bio ovde, Breson bi takođe bio ovde da je živ. Svi bi ovde stizali kao i Farhadi, i Garone i Sorentino i svi ti Šveđani, Norvežani...
Gojkovićeva je naglasila, da posebno raduje prikazivanje jednog našeg filma „Izgubljena zemlja“, autora Vladimira Perišića. Ovaj film je bio u konkurenciji za prestižnu nagradu „Limijer“. Na kraju, Gojkovićeva je čestitala Mateu Garoneu na priznanju „Drvo života“, profesoru Kusturici poželela uspešan festiva,l a posetiocima doživljaj koji se pamti. I svima nama, da filmska slika pobedi tamu.
Svečanosti na Mećavniku su prisustvovali su ambasador Ruske federacije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko, čukun – unuk Lava Tolstoja - Vladimir Tolstoj, glumac Miki Manojlović, glavni urednik „Novosti“ Milorad Vučelić, brojni predstavnici društvenog i političkog života, filmska publika, ostvareni autori i studenti brojnih filmskih akademija.
GARONE: KAD SAM OVDE, SREĆAN SAM
Uoči samog dolaska u Mokru Goru, proslavljeni reditelj Mateo Garone saznao je da je njegov film „Ja, kapetan“ nominovan za „Oskara“.
- Kada je Paolo Sorentino bio ovde, rekao mi je da ide u Holivud jer mu je film nominovan za „Oskara“. Poslao sam mu nedugo zatim poruku, da će „Oskara“ dobiti. Uzvratio je porukom, kada se to zaista i dogodilo, da sam bio u pravu i da mu je prethodna poseta „Kustendorfu“ donela sreću – rekao je Emir Kusturica, nakon što je dočakao italijanskog reditelja u Mećavniku.
- Ovo je jedinstven festival, razlikuje se od drugih jer je ovo velika porodica. Lepo je setiti se koliko me je Emir podržavao kada sam počeo da se bavim filmom. Kada sam imao 22 godine išao sam u Veneciju na festival, jer sam voleo filmove, u to vreme sam bio slikar. Njegova podrška mi je pomogla i ja poziv prijatelja da ovde dođem nikada ne bih mogao odbiti. Nije važno gde se u tom trenutku nalazim, a poseta možda i meni donese sreću, kao Sorentinu. Srećan sam kad sam ovde. Ovo je moja treća poseta „Kustendorfu“, a ako dobijem tog „Oskara“ možda proslavimo baš ovde – rekao je Garone.