NAJMLAĐI NEMANJIĆ, SVETAC I DRŽAVOTVORAC: reditelj Milan karadžić o radu na predstavi "U ime oca i sina" posvećenoj Svetom Savi

I ponovo je pisac Milovan Vitezović, reditelj Milan Karadžić, a glavni glumac Goran Šušljik.

Te, već davne 1992. godine, mladi Šušljik (student treće godine FDU) igrao je mladog Rastka (njegovo dečaštvo i mladost do zamonašenja), a sada u zrelom dobu tumačiće Svetog Savu, prvog arhiepiskopa Srpske pravoslavne crkve, od trenutka monašenja do zemaljskog kraja. Biće to priča i o njegovom ocu Stevanu Nemanji u čijem će se liku pojaviti Miodrag Krstović. Zamisao reditelja je da istakne reformatorsku ulogu Svetog Save, kao i da predstava o njemu ne lični na svečanu akademiju već da bude pozorišno ostvarenje koje će svojom dramskom snagom osvetliti jedan veliki život i delo.

- Vitezović je pisao u dramskoj formi, imao je ideju da to postane i televizijska serija. Ipak, bio je, pre svega, prozni pisac i pesnik, tako se izražavao. Skratili smo i saželi njegov tekst, napravili dinamičnu priču. U svemu ovome je, naravno, mnogo pomogla Ivana Dimić koja je radila adaptaciju obimnog Vitezovićevog dela - kaže na početku razgovora Milan Karadžić.

Kako objašnjava naš poznati reditelj, uz Vitezovićevu dramu i žitije Teodosija Hilandarca, u radu su koristili i knjigu Miloša Crnjanskog o Svetom Savi.

- Ono čime sam posebno fasciniran je činjenica da je bio izuzetan pregalac. Čovek jake volje i ogromne energije: čas je u Studenici, čas na Svetoj Gori, Jerusalimu, Carigradu...Zračio je nekom silom, u najlepšem značenju reči. Staložen, miran i uporan. Najmlađi sin Nemanjića na koga se nije "računalo" u državničkom smislu, mezimac. Crnjanski piše da se zamonašio jedan prelepi mladić, koji se - kako je išao bos, mrznuo na zimi ili goreo pod suncem, šiban kišama po urvinama i kelijama- očeličio i postao suv, visok i "bakaran". Sveti čovek, podvižnik i pregalac. Sve je uređivao, napravio Srbiju po moralnim i državnoim zakonima.

Vitezović je, između ostalog, u spisima najmlađeg Nemanjića pronašao i utvrđena pravila koja je sproveo u bolnicama, a odnosila su se na lečenje i odnos prema pacijentima.

- Bio je sveti čovek sa svim državničkim odlikama. Praktičan i brz, bez odlaganja i dvoumljenja u odlukama. Uspeo je da pomiri stariju braću Vukana i Stefana, nad očevim moštima. U najbližem okruženju okupio je grupu monaha, žilavih i spretnih, koji su ga pratili i čuvali dok je nosio blago za gradnju crkava i manastira. Možemo samo da nagađamo kako je stvarao veliku i čvrstu državu. Jer, on ju je stvarao. Stefan Prvovenčani je bio vojskovođa, ali je Sveti Sava reformator koji je srednjovekovnoj Srbiji postavljao temelje. Čovek ogromne snage i fascinantne mudrosti, izuzetne odvažnosti. Njegov otac, veliki župan Stevan Nemanja, bio je očajan kada se najmlađi sin odrekao svetovnog života, ali je imao veliku veru u njega. Taj najmlađi sin, naizgled tanan i krhak, u stvari izuzetno snažan u svakom smislu. Pred publikom će se naći živa priča, prava drama. Kad bi za to bilo para, mislim da bi o Svetom Savi mogao da se napravi fantastičan film!

Inače, naš sagovornik je još 1987.godine sa Vitezovićem radio "Bajku o Vuku i Srbima". Komad je, zapravo, nastao na osnovu prve epizode tv serije o Vuku Karadžiću. Bila je to i prva Karadžićeva režija u Pozorištu "Boško Buha". Oba puta na ideju tadašnjeg upravnika Ljubivoja Ršumovića, a sada je novu predstavu inicirao Svetislav Goncić, čelni čovek Narodnog pozorišta.

- Vitezović je želeo da i dalje interveniše na tekstu "U ime oca i sina",nažalost, nije stigao. Sjajna je stvar što ga je adaptirala Ivana Dimić, veliki poznavalac teme i poštovalac pisca. Kao verujuće biće, mogla je da sagleda i onaj duhovni aspekt koji u predstavi nije dominantan, ali je fon cele priče.