"KIR JANJA" KLASIK ZA SVA VREMENA: Institut za Slavistiku u Parizu započeo novu ediciju štampanjem prevoda klasika sa "Kir Janjom" Jovana Steri

- Objavljujemo uglavnom dela istraživača iz oblasti slavistike. Odlučili smo se sada da štampamo i prevode klasika, a počinjemo sa Sterijom i "Kir Janjom". Drago mi je što baš ovim delom otvaramo novu eru naše publicističke aktivnosti – poručila je predsednica Instituta za slavistiku Elen Mela.

Prevod poznatog dela je nastao kao zajednički poduhvat bivšeg i sadašnjeg šefa katedre na kojoj se izučava i srpski jezik na Sorboni, Pol-Luja Toma i Aleksandra Stefanovića, u vreme dok je, sredinom devedesetih, Stefanović bio student, a Toma njegov profesor.

- Studenti su u to vreme na fakultetu igrali Sterijine komade. Odigrali su čak devet od ukupno 13 njegovih dela. Predložio sam, tako, Stefanoviću da prevede "Kir Janju", što je on sa zadovoljstvom prihvatio – objasnio je Toma kako je nastao prevod koji je sada objavljen.

Predstave je svojevremeno na studentsku binu postavljao tadašnji lektor Sava Anđelković, inače stručnjak za Sterijino stvaralaštvo, koji je u Institutu za slavistiku predstavio autora izuzetno značajnog i poznatog u Srbiji, ali malo znanog u Francuskoj, oca srpske komediografije koji je govorio da je "pisao za Srbe kao što je Molijer pisao za Francuze".

Stefanović je istakao i niz problema u prevođenju ovakve vrste dela, prepunog arhaizama, slavonizama, helenizama i žargona, kao i srpskog s namernim greškama.

- Postavilo se pitanje da li i prevod treba da sadrži ove "greške". Odlučili smo se da to ne uradimo, ali smo humor zadržali prilagođenom verzijom francuskog jezika – objasnio je Aleksandar Stefanović, ističući da je upravo veoma izazovan i izuzetno zanimljiv rad na ovom delu izazvao njegovo zanimanje za dalja lingistička istraživanja.

 U prevodu i prilagođavanju Stefanović i Toma povodili su se upravo Molijerovim jezikom, čime su uspešno odgovorili na dilemu da li je različitim narodima sve jednako smešno. Bilo je ovo književno veče, koje je animirala rizničar Instituta i šef katedre iz Strazbura Livija Ekmečić, prilika i da se pruži doprinos još jednom tumačenju Sterije, iz ugla prevođenja. Tako je Pol-Luj Toma podsetio da standardni srpski literarni jezik u vreme kada je Sterija stvarao još nije bio normiran, da se tada pisalo ruskoslovenskim jezikom koji je malo ko razumeo, a da je Sterija odlučio da koristi jezik blizak narodu, dok je uz slavizme i internacionalizme, u deformisanom obliku koristio za šik i pretenciozno izražavanje svojih likova.

- Drugi izazov je bio to što je Vojvodina prava "Vavilonska kula", s mnogobrojnim jezicima koji se u njoj govore, i svo to jezičko bogatstvo nalazi se u njegovim delima – kazao je Toma, ističući da su se pri prevodu trudili da bude što manje fus-nota, da bi sačuvali kontinuitet prosedea.

Uz konstataciju da je Sterija pisao na način koji izaziva smeh, ali da je osnova tragična, zaključeno je da je njegovo delo i danas i te kako aktuelno, što će sada moći da otkrije i francuska čitalačka publika.

PREDSTAVE

Prevod je obogaćen s nekoliko fotografija sa pozorišnih predstava koje su studenti srpskog jezika izveli na Sorboni tokom devedesetih. Na koricama knjige se inače nalazi scena za predstave "Kir Janje" u Srpskom naorodnom pozorištu u Novom Sadu iz 1965. godine.