TRI VIZIJE BUDUĆNOSTI: Međunarodni kustoski timovi odlučivaće o sadržaju 60. Oktobarskog salona
JUBILARNI 60. Oktobarski salon, koji je prerastao u bijenalnu smotru, od 20. oktobra do 1. decembra sledeće godine, osmisliće tri međunarodna kustoska tima.
Foto promo
Tri različite koncepcije, kako je najavljeno, trebalo bi da kroz izložbu i program postave pitanje do koje mere savremena umetnost može da odgovori na različite izazove i probleme doba u kojem živimo, kao i šta njene unutrašnje krize govore o nama i našem položaju u savremenom svetu.
Organizator, Kulturni centar Beograda, je tako ovaj posdao poverio Lorencu Balbiju, direktoru Muzeja moderne umetnosti u Bolonji - MAMbo, koji će svoju viziju realizovati u saradnji sa Dobrilom Denegri, istoričarkom umetnosti i kustoskinjom, kao i Matjuu Lelievru, kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, sa kojim će raditi Maja Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti. Treći tim predvodiće Lina Džuverović, profesorka na Umetničkoj školi Čelsi Univerziteta u Londonu, a u njemu su o Emilija Epštajn i Ana Knežević, kustoskinje u Muzeju afričke umetnosti. Foto promo
A šta će doneti dijalog između kustoskih timova i kako različite koncepcije mogu da koegzistiraju, na konferenciji za medije, minulog petka, govorili su Zorana Đaković Miniti, pomoćnica direktora za program Kulturnog centra Beograda, Vuk Vidor, predsednik Odbora Oktobarskog salona, kao i članovi tri međunarodna kustoska tima.
U potrazi za nadom
KONCEPT kustoskog tima u kome su Lina Džuverović, Ana Knežević i Emilia Epštajn, a sa kojima kao dizajner radi Rafaela Dražić, nazvan je "Nada je disciplina". Pa je tako nada centralni motiv izložbe. Umetnici i mreže koji će biti okupljeni na izložbi, biće pozvani da demonstriraju mogućnost paralelnog postojanja brojnih (umetničkih) svetova. Njihovi radovi baviće se mogućnostima da i mikropolitičke inicijative mogu biti alternativa aktuelnim eksploatatorskim korporativnim preuzimanjima, represivnim i štetnim političkim tendencijama i ekološkim izazovima.
- Kulturni centar Beograda će koordinirati čitav proces i saradnju među kustoskim timovima, a proces izbora lokacija za izložbe je trenutno u toku - rekla je Zorana Đaković Miniti,ispred organizatora narednog izdaja Oktobarskog salona. -Sva tri izabrana kustoska tima prepoznala su teme i probleme sa kojima se umetnici i radnici u kulturi susreću, kao i izazove pred kojima su formati velikih izložbi, a to su potreba za solidarnijim delovanjem, važnost saradnje i povezivanja, nedostatak prostora za umetnost i referentnost i snaga samog umetničkog rada.
Dijalozi umetničkih parova
IZLOŽBA koju pripremaju francuski kustos Matju Lelievr i Maja Kolarić, direktorka MSUB, nosiće naziv "Estetika susreta". Istraživaće širok dijapazon tema i aktivnosti, uz angažovanje nekoliko parova umetnika. Neki od njih se čak neće poznavati, ali će zahvaljujući Oktobarskom salonu, staviti u međusobni dijalog svoje umetničke prakse. Uz postavku će biti organizovan i forum za susrete i diskusiju, koja će uključiti i publiku i profesionalce.
Vuk Vidor, predsednik Odbora Oktobarskog salona, da je na tragu prošlogodišnjeg izdanja, koje se bavilo preispitivanjem sopstvenog smisla i sadržaja i koje je uključilo veliki broja aktera sa lokalne umetničke i kustoske scene, Odbor smatrao da je važno da se i u narednom izdanju nastavi sa aktivnim promišljanjem budućnosti ove manifestacije.
- Odbor je smatrao da su sve teme i koncepti koje su izabrani kustosi dostavili podjednako važne i da različiti kustoski pristupi i iskustva mogu doprineti aktivnijem promišljanju umetnosti i stvaranju međunarodne i lokalne mreže umetnika i institucija - zaključio je Vidor.
Kako ostaviti trag
ŠTA može jedna izložba da učini kako bi podstakla razmišljanje o radu umetnika, njihovoj budućnosti i načinu da se stvori zajednica privrženosti, je pitanje koje će postaviti izložba "Trag" Lorenca Balbija i Dobrile Denegri. Njihov koncept zasniva se na želji da se kreira novi model za naredno izdanje Oktobarskog salona, gde će "trag" ostati da živi i funkcioniše čak i posle zatvaranja izložbe. Cilj je i da se osvoje novi prostori i stave na raspolaganje umetnicima i lokalnoj beogradskoj zajednici.