UNELA SVETLOST U UMETNOST RIMA: Međunarodna izložba "Nove tendencije `60" predstavlja u SKC-u krug u kome je stvarala Mira Brtka (1930- 2014)
OPUS naše slikarke, vajarke, kostimografkinje, modnog kreatora, animatorke, rediteljke - Mire Brtke (1930-2014) je most između srpske i italijanske kulture, o čemu bi trebalo da posvedoči i izložba "Nove tendencije `60", u beogradskom Studentskom kulturnom centru.
Mira Brtka i članovi grupe "Iluminejšn" u Rimu, foto promo
Reč je o postavci koja je svojevrsni omaž umetničkoj sceni u Italiji šezdesetih godina prošlog veka, a na kojoj je, uz Brtku, svoj trag ostavila i naša Milena Čubraković. Uzvratno, Brtkina retrospektiva biće održana dogodine u Nacionalnoj galeriji savremene i moderne umetnosti u Rimu.
- Preko Mire Brtke smo imali živog predstavnika koji je dao doprinos izuzetno važnim tokovima na svetskoj umetničkoj sceni, a to ćemo imati prilike da vidimo na izložbi "Nove tendencije `60" - istakao je na konferernciji za medije Radovana Jokića, pomoćnika ministra kulture za savremeno stvaralaštvo.
Donela slobodarski duh
ŠEZDESETIH godina Mira je došla u Rim sa svojim slobodarskim duhom, iz jugoslovenske sredine u kojoj su žene već imale ozbiljnu ulogu, dok su u Italiju tek 1963. stekle pravo da budu sudije - rekla je profesorka Dragana Broz. - Tako da ona svojim idejama nije imala uticaj samo na tamošnju umetnost, nego i na društvenu aktivnost.
Pored njega o značaju umetničkih zbivanja u Italiji, kojima je doprinela i naša autorka, govrili su i Frančeska Kalamara, zamenica direktora Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, Miroslav Rodić, predsednik UO Fondacije "Mira Brtka", kao i predstavnici Naučnog saveta - profesor Franko Purini (predsednik), dr Ludovika Rosi Purini, dr Anđelo Bukareli i profesor Dragana Broz, predavač na Univerzitetu UNINT u Rimu.
- Mira Brtka je unela svetlost u umetnost Rima koja pedesetih i šezdesetih nije postojala i otvorila je novu dimenziju koju su mnogi rimski umetnici prihvatili i priklonili se apstraktnom slikarstvu - istakao je profesor Purini, čuveni italijanski arhitekta, koji je održao i predavanje studentima i kolegama na beogradskom Arhitektonskom fakultetu.
Prema njegovom mišljenju, na rimskoj sceni Brtka je izvršila i veliki uticaj tokom transformacije realistične umetničke predstave u apstraktnu, sa izobiljem boja, ali je u slikarstvo unela konceptualnu umetnosti. Kako je naglasila Ludovika Rosi Purini, večerašnja izložba pokazaće velike ideje koje su postojala u Rimu šezdesetih i sedamdesetih godina, kada su postojale velike umetničke strasti.
- Srpska i italijanska kultura su veoma različite, ali imaju zajedničkih tačaka, za šta je primer i umetnost Mire Brtke - tvrdi istoričar umetnosti dr Anđelo Bukareli. - Ona je došla u Rim šezdesetih, kada je jedna grupa umetnika tragala za novim umetničkim izrazom. Bio sam svedok tog vremena, i poznavao mnoge umetnike, ne i Brtku, ali sam njen rad upoznao poslednjih godina. Radimo na tome da odnesemo njenu retrospektivnu izložbu sledeće godine u Rim.
Izlagači iz celog sveta
NA postavci će uz dela Brtke i naše Milene Čubraković biti i radovi autora kao što su Nobuja Abe i Šu Takahaši iz Japana, Aldo Šmid, Bruno Konte, Paolo Pateli i Antonio Frankini iz Italije. Beogradska publika će se upoznati i sa Genđajem Kaspačijem iz Turske i Maršom Hafif iz Amerike.
A predstavljanje rimske scene šezdesetih, u beogradskom SKC, zapravo je rekonstrukcija tri važne izložbe toga doba - Gencay, Brtka, Franchini (Rim, 1964. godine), Forme presenti ("Prisutne forme" iz 1965. takođe u Rimu), i Illumination (Trento, 1967).