ASTRONOM KOJI JE ČUO SVE U SEBI: Legat Slavenskog - dom u kome već četiri decenije živi domaća muzika
PEKARSKI kalfa obdaren izuzetnim čulom sluha, pomoću koga je dosezao i do najdubljih, već ugaslih slojeva folklora, strasni planinar i radoznali astronom koji je otkrio da svetom upravlja pravilnost, podjednako primenljiva na kretanje u vasioni, svetlosne talase, periodni sistem elemenata i tonske nizove...
N. Skenderija
Autor kome pri činu komponovanja klavir nije bio potreban jer je "čuo sve u sebi", stvaralac čija su dela pobuđivala pažnju Bartoka, R. Štrausa, Šenberga, kao i svetskih dirigenata Klajbera, Valtera, Stokovskog, Kusevickog, Matačića, Malkoa... Muzički tumač Kant-Laplasove teorije o postanku svemira, tvorac eksperimentalnih dela za Bonsanketov harmonijum i trautonijum, posvećeni pedagog...
Ovako glasi "zvanični", biografski opis Josipa Štolcera Slavenskog, rođenog 1896. u Čakovcu kao dete seoskog citraša Josipa Štolcera i Julije Novak - rođake muzičara Marka Novaka i prave "enciklopedije" međumurskih i hrvatskih napeva. Dete u kome će se sabrati i prelomiti i očev i majčin muzički dar, te će i noći pekarske - budući da je od oca izučio pekarski zanat, i miris tek pečenog hleba, i zvezde na tom noćnom nebu za kojima je odmalena žudeo - za Josipa mlađeg postati tek nepresušni izvori inspiracije... Dok je danju sa istovetnom strašću upijao poj zrikavaca i napeve svog zavičaja, koji će zahvaljujući njemu nastaviti da odjekuju kroz vekove.
Jedinstven životni put, ništa manje jedinstven muzički dar i rad, neprebrojni talenti i interesovanja pomognuti svestranim i moćnim umom i erudicijom, sve to jesu odlike biografije velikog kompozitora, koji je ovaj svet napustio i među svoje zvezde otišao davne 1955.
Ipak, ovom je kompozitoru moguće poći u goste: u stanu na Trgu Nikole Pašića, nadomak Terazija, Slavenski živi... Premda tu nikada nije stanovao.
BEREZOVSKI
ČUVENI ruski pijanista je, pred koncert u Ruskom domu, pozvao Mirjanu da bi je zamolio da probu održi u sali Kolarca, ne znajući da je njeno novo radno mesto u Legatu Slavenskog. Ona ga je pozvala da poseti ovu ušuškanu kuću muzike gde je Boris Berezovski, očaran ličnošću kompozitora kojeg je otkrio, odmah zatražio neke njegove note. Dobio je partiture, i već sutradan u Ruskom domu pred iznenađenim zvanicama odsvirao čak tri dela Slavenskog!
Pune četiri decenije, od 8. decembra 1983, čuva se bogat, sveobuhvatan i "rečit" legat, ostavština koja mnogo govori o osobenosti Josipa Slavenskog, dok on sam sa brojnih fotografija posmatra mlade muzičare kako predano izvode njegova, ali i dela drugih domaćih autora. I to pred publikom, jer Legat je Slavenskog zamišljen kao muzejski ali i koncertni prostor u kome će biti čuvana, otkrivana i oživljavana muzika naših kompozitora, prečesto nepoznata, zaboravljana, pa i skrajnuta.
- Ovde se, pored ličnih predmeta u radnoj sobi Slavenskog, prenetih iz Svetosavske 33 gde je kompozitor stanovao u ovaj stan u vlasništvu SOKOJ, programa i izvoda iz kritika te prepiske koju je Josip vodio na čak 11 jezika, čuvaju brojne ploče i partiture, ne samo njegove, jer ovo je jedini ovakav muzejsko-koncertni prostor koji živi, i u kome živi muzika svih naših kompozitora. Njegovi rukopisi su na FMU ali ovde čuvamo partiture - objašnjava Mirjana Lazarević, koja poslednjih godina, od renoviranja, rukovodi ovom kućom muzike, i vodi posetioce kroz nju. SOKOJ je legat osmislio kao kuću muzike, sa redovnim vođenjima i čestim koncertima koji su već dobili svoju stalnu publiku - u kojoj su redovni i članovi porodice Josipove žene, naslednici koji su sačuvali i pronašli pravi način da ostavština kompozitora živi, darujući je SOKOJ.
- Njegova supruga napisala je i knjigu o njihovom životu, čije je drugo izdanje objavio SOKOJ i koju darujemo zainteresovanima - objašnjava Mirjana, koja je do pre koju godinu imala veze sa Slavenskim utoliko što je išla u školu koja nosi njegovo ime i pevala u horu neke njegove kompozicije, a sada kaže:
- Neverovatno je koliko bogat i raznovrstan život je imao, koliko toga sam otkrila i koliko je interesantno saznavati pojedinosti o njegovom stvaralaštvu i ličnosti, otkrivati te neke "poprečne", "ne-muzičke" stvari o tom poligloti, eruditi, koji je poznavao i filozofiju i fiziku i hemiju, gledao zvezde kao klinac, a docnije napravio i sopstveni teleskop...
O svemu tome, govore nam predmeti u legatu, dok muzičari sviraju u sali pod budnim okom "domaćina" - Slavenskog koji motri sa prelepih fotografija na zidovima.