KADA VIRUS NASILJA DRŽI SVEĆU: Premijera predstave "Top je bio vreo" na pozorišnoj sceni u Gračanici
ROMAN Vladimira Kecmanovića "Top je bio vreo" danas je možda i aktuelniji nego u trenutku kada se pojavio. Razloge nam,nažalost, pružaju brojne situacije, kako na Kosovu i Metohiji tako i u svetu. Od našeg svakodnevnog života ovde, pa sve do onoga šta se dešava u Izraelu i Palestini.
Roman iznova obnavlja priču o životu pod opsadom, gde i oni koji opsedaju i oni koji su pod njom, na određeni način dele krivicu, postajući zarobljenici jedni drugih. Verujem da je to i osnovna poruka ovog dela, da jasno vidimo kako nasilje rađa novo nasilje i nove nasilnike. I kako iz tog začaranog kruga svet nije u stanju da izađe.
Ovako uoči premijere predstave "Top je bio vreo" (9. decembra) u Domu kulture, govori Predrag Radonjić, upravnik Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici. Pre prvog pozorišnog izvođenja Kecmanovićev roman imao je i svoju filmsku verziju, a sada će se pojaviti i u svojoj trećoj formi...
- "Top je bio vreo" nije o ratu. Nije o odrastanju u ratu, niti o deci u ratu. Nije o opsadi Sarajeva. O žrtvama i zločincima. O merenju krivice na kantaru istorije. Ko je koliko kriv i ko je prvi počeo. Svako ide na svoju stranu. Kod svojih. Tamo je jedino toplo. "Top je bio vreo" je o virusu. Virusu kraja sveta koji nije pred vratima, već je dobrano zaposeo dnevnu. Ušao u spavaću. I drži nam sveću - reči su reditelja Nenada Todorovića koji je ovaj naslov postavio na scenu.
Pisac je za roman o opsadi Sarajeva dobio i nagradu našeg lista "Meša Selimović", a i u predstavi mesto radnje ostalo je u istom gradu:
- Mogla se radnja dešavati bilo gde. Mogli smo je smestiti i u Prištinu 1999, ili neke još neposrednije događaje na samom Kosovu, mogli smo je slobodno prebaciti u Gazu... Verujem da će ova predstava na pravi način odgovoriti na piščev sadržaj, prezentovati ga, ali i progovoriti (kao i svi drugi naslovi u gračaničkom teatru), na neposredan ili posredan način, o našem životu na Kosovu i Metohiji - ističe Radonjić. - Uostalom, kod nas se "top ne hladi" i šta god da radimo smatramo da je pozorište tu i da probudi reakciju i razmrda duhovnu baruštinu u kojoj se nalazimo.
Pisac Vladimir Kecmanović povodom premijere na Kosovu i Metohiji kaže da se raduje novoj adaptaciji romana i da mu je drago što se postavlja baš u Gračanici.
- Mislim da je Gračanica pravo mesto za tu temu. Predstavu sam video u delovima. Još nemam ukupan utisak kako će da izgleda, ali mi se dopada koncept Nenada Todorovića. Mislim da je njegova ideja i dobra i adekvatna. Videćemo kako će na sceni funkcionisati.
Dramatizaciju je uradila Ivana Dimić, scenografiju Samuel Mgolombane, kostimograf je Jelisaveta Tatić Čuturilo, za dizajn svetla je bio zadužen Nikola Zavišić. Scenskim govorom bavila se Ljiljana Mrkić Popović, a pokretom Anka Gaćeša Kostić.
Velika podela
U GRAČANIČKOM ansamblu ove predstave je čak dvadesetak glumaca. Igraju Milovan Filipović, Predrag Vasić, Anika Grujić, Nebojša Đorđević, Aleksandra Cucić, Ivana Kovačević, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Branko Babović (Ivan Janković), Rade Maričić, Aleksandar Ranković, Igor Filipović, Nikola Ranđelović, Nikola Stanković, Nemanja Janičić, Jasmina Stoiljković, Milica Burazer i Radmila Knežević.