MENJANJE SVETA IZ DUBINE LJUDSKE DUŠE: Izložba "Ekspresija boje i gesta pedesetih" u Modernoj galeriji Beograd

Miljana Kralj 05. 12. 2023. u 17:26

JEDNU od pravih senzacija na našoj likovnoj sceni napravila je Moderna galerija Beograd, kada je izložila samo jednu, ali čuvenu sliku - "Krug" Lazara Vozarevića, neposredno pošto se iz kolekcije Davida Rokfelera vratio u Srbiju.

Foto promo

A kraj izložbene godine, ovaj umetnički prostor na Dorćolu obeležiće postavkom "Ekspresija boje i gesta pedesetih", koja će od večeras do 30. decembra, predstaviti dela nekih od najznačajnijih slikara druge polovine prošlog veka.

- Ekspresionizam kao stilski pravac odigrao je ključnu ulogu u odbacivanju socrealizma i formiranju ličnog autorskog izraza najvećih jugoslovenskih umetnika - ističe za naš list Vojislav Voja Noveski, vlasnik i osnivač Moderne galerije Beograd. - Period srpske umetnosti posle 1950. obeležen je procesima kontinuiteta i diskontinuiteta, kako navodi Miodrag B. Protić. Kontinuitet uglavnom oličavaju slikari predratnih pokolenja, još u punoj snazi, koji posle sloma socrealizma i raskida sa SSSR-om aktuelizuju varijante kolorizma i ekspresionizma.

Među najistaknutijim slikarima, čija je ekspresionistička faza bila posebno značajna, a čija će se dela naći na izložbi, Noveski izdvaja Milana Konjovića, Jovana Bijelića, Peđu Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića, Ljubicu Cucu Sokić, Mila Milunovića i Petra Lubardu.

Foto promo

Petar Lubarda

- Snažnim koloritom i odvažnim gestualnim potezom ovi slikari su izražavali sopstveni doživljaj sveta - objašnjava galerista. - Osobena ličnost, dubine ljudske duše i osećanja uticale su i menjale umetničku percepciju stvarnosti koju umetnik posredstvom forme prevodi u format slike. Forma postaje polje traganja ličnog autorskog izraza svakog od umetnika. Poigravanje sa formom, njeno redukovanje na bojene površine i emocionalno intoniranu liniju, pritom zaustavljajući se na pragu apstrakcije, predstavlja jednu od glavnih karakteristika njihovog opusa u tom periodu.

Pomoći savremenim umetnicma

DA li će kolekcionari početi da kupuju i savremenu umetnost, zavisi od puno faktora, smatra sagovornik, i dodaje:

- Pre svega od državne strategije, eventualne pomoći i obezbeđivanju osnovnih uslova za rad umetnika, otkupu radova i obezbeđivanju adekvatnog prostora za umetnički rad, što bi moglo da pogura i galeriste ka promociji istih, ali i da okuraži kolekcionare da kupuju njihova dela više nego što to danas čine - zaključuje Vojislav Voja Noveski.

Težnje umetnika ovog pravca, prema rečima Noveskog, najbolje oslikavaju reči Jovana Bijelića: "Stvarati kao u snu, naglo, snažno, bez zadržavanja, krepko, nasilno, impulsivno, to je stvaranje koje vredi."

Foto promo

Nedeljko Gvoždenović

Postavku će, inače, činiti 20 dela iz 10 privatnih kolekcija, a na pitanje da li je poslednjih dvadesetak godina privatna inicijativa agilnija u promociji srpske umetnosti od državnih institucija, sagovornik tvrdi da nije lako dati odgovor:

- Ali, sigurno je primetan veliki broj novih kolekcionara i galerija pre svega u Beogradu - kaže Noveski. - Galerije podjednako zastupaju moderne i savremene umetnike iako je naše tržište malo i nerazvijeno, te sa posebnim entuzijazmom treba pristupiti promociji mladih umetnika. Kolekcionari, bez čijih dela se ne može zamisliti gotovo nijedna značajnija izložba u poslednje dve decenije, se sa druge strane opredeljuju za proverene umetnike čija je tržišna vrednost potvrđena, ali je primetan prelazak u kolekcioniranju umetničkih dela nastalih između dva rata na posleratnu umetnost, nakon 1950. godine.

Pogledajte više