POZORIŠNA KRITIKA: (Po)granični slučaj

Britanski pisac Kiran Lin preispituje granice u najširem smislu, ovim povodom. Od komične melodrame, lagano na­staje saspens, i na kraju, tragedija.

Reditelj Stefan Gajić je već samom scenografijom (Marta Dogan), koju čine oblici iz dečjeg parka, učinio apsurd nekako naivnim, u dobrom smi­slu. Usmerenost Graničara (Vukašin Jovanović) na zapovednikov glas iz slušalice ovde postaje gotovo prirodna, kao nastavak njegove socijalne i emotivne nedoraslosti i neprilagođenosti. I inače, ako se izuzme tragičan ishod, čitava predstava Stefana Gajića bi mogla da se igra i na omladinskoj sceni nekog dečjeg teatra. Olivija (Mina Obradović) i Artur (Dragan Petrović), ljubavni par, podeljen granicom i različitim shvatanjima prioriteta su dinamični mladi lju­di, sa dečjim nagonom za igru i kretanje. Graničar je vizuelno veoma interesantan tip, a sve troje (zbog mnogo verbalne radnje) su koreografisani, više nego što je primereno pozorišnom mizan­scenu. Čak i vrlo efektan song "Odlazim" (tekst Stefan Gajić, kompozitor Ana Krstajić) "vuče" na omladinski radio, dajući možda pogrešnu ukupnu sliku, da je u osnovi komada mladalački problem.

To što se povlačenje davne granice preinačilo u pogranični incident od ljubavnog problema, tre­balo bi da bude samo povod da se sa scene progo­vori o zidovima, granicama, razlikama, nerazu­mevanju, tuposti vojnog zapovednog lanca, apsurdu koji vlada odnosom ljudi u društvenim i politič­kim sistemima. Ležernost, naivnost mogu samo da budu pretnja, pa da se tako i shvate u pozorišnoj igri sa smrtonosnim ishodom.

Pozorišni komad popularnog i van Srbije mnogo igranog pisca Kirana Lina deluje kao vešto pod­metnuta jednostavnost u karakterni sklop moder­nog čoveka, koji ili ne želi da bude upućen u po­litička zbivanja, koja mu određuju život (Artur), ili strasno prati sve što se događa, jer želi da ima stav, pa to remeti spontanost (Olivija), ili, pak, svoj prazni, ne­prilagođeni društveni svet rado menja za podređeni odnos, u ko­me ne mora da donosi odluke, jer to neko ("Veliki brat") čini za njega (Graničar). A nije nimalo jednostavno, pa bi ta složenost, raskol smisla i situacije, kao i svrhu sopstvenog odgovora na opasnu situaciju trebalo pri­kazati sa više pažnje, makar i na štetu atraktivnosti, koje u ovoj predstavi ne nedostaje.