SKLOPIO TAJNU VEZU STIHOVA I MUZIKE: Tekstovi Duška Trifunovića utkani su u brojne pop i rok hitove

Trifunović je napisao najbolje od onog što se peva, autor je najvećih hitova "Bijelog dugmeta", Zdravka Čolića, Vajte, "Teške industrije", Jadranke Stojaković, Nede Ukraden i mnogih drugih. Istovremeno, bio je pesnik koji je objavio više od 40 zbirki, autor neprevaziđenih formata za decu i čuvene emisije "Na ti" na Televiziji Sarajevo, kroz koju su stasali jugoslovenski muzičari. Za muziku je pisao, ali muziku nije slušao. Kada je napustio Sarajevo, 1992, postao je i pesnik bez svog grada.

Duško Trifunović bio je svestran čovek. Rodio se 13. septembra 1933. godine u selu Sijekovac kod Bosanskog Broda, a u Sarajevo dolazi sa 24 godine, pri čemu se ranije školovao za bravara.

Pre nego što je postao pesnik, bio je fudbaler Hajduka iz rodnog Sijekovca, a zatim bravar u rafineriji i šumar. Za to vreme pisao je pesme. Govorio je da se prvo stvara pesnik, a onda biografija, a on se svojom vešto igrao.

Pesme je počeo da piše sa 22 godine i godinama su ga nazivali mladim piscem. Studije književnosti u Sarajevu nikada nije završio, ali je 1958. godine objavio prvu knjigu "Zlatni kuršum". Šezdesetih osvaja prestižnu "Brankovu nagradu", a zatim posao nalazi u TV Sarajevo u muzičko-zabavnom i omladinskom programu kao autor nezaboravnih emisija za decu i mlade.

Najpoznatiji je postao po saradnji sa rok sastavom "Bijelo dugme". Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pesnik sarađuje sa rokerima. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su "Ima neka tajna veza", "Šta bi dao da si na mom mjestu", "Pristao sam biću sve što hoće", "Glavni junak jedne knjige"... Pisao je tekstove i za "Indekse", "Tešku industriju", Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića, a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma "Ima nešto u tom što me nećeš"). Ukupno je oko trista njegovih pesama komponovano i snimljeno, a svega tri pesme u životu je napisao na muziku.

Emisijom "Na ti" proslavio je mnoge tada anonimne muzičare. U tome mu je pomogao Gabor Lenđel, koji je, ispostaviće se, komponovao najveći broj Trifunovićevih pesama. Tada čuvenog atletičara Lenđela sa Duškom spojila je Jadranka Stojaković.

Duško je imao volje za ljude, oko sebe je okupljao mlade pesnike, nazvani su "sudbonosnim dečacima", ispostaviće se i u sudbonosnom sastavu - od Abdulaha Sidrana, Rajka Noga, do Radovana Karadžića i mnogih drugih. Pesničke večeri održavale su se širom Jugoslavije i to je do kraja Duškovog života ostala pasija.

Za Seida Memića Vajtu Duško je bio "zlatna ribica", napisao mu je više od 25 pesama, a postoji anegdota da je Trifunović sa Gaborom pošao u Travnik za pevačem sa dubokim glasom za grupu "Teška industrija". Našli su čoveka, kako su rekli, da liči na Sandokana (lik gusara iz romana i serije), izvukli su Vajtu iz porodične pekare, a onda su dobili zvezdu u "Teškoj industriji" i kroz samostalnu karijeru.

- Ja sam savremenik, ne filozofiram puno, u vreme velike cenzure pronašao sam boju - tako je Duško objasnio pesmu "Čisti zrak" u kojoj njegov brat ustaje u 5 do 5, radi i gradi u teškoj industriji i to je poslužilo Gaboru kao naziv za grupu.

Duškovu pesmu "Glavo luda" pevao je prvo Ranko Boban, dok ju je posle uzeo Zdravko Čolić. Ipak, posle Trifunovićeve sahrane, Zdravko je posvedočio da je pesma "Rijeka suza", zapravo, njegov prvi izbor.

Osetljivu pesničku dušu pogodio je i rat.

- Majko, pucaju li? Malo. Koliko? Kao kad Zvezda pobedi - odgovorila je majka Duška Trifunovića svome sinu 1992. godine iz Sijekovca, mesta koje, kako je Duško govorio, ni u prethodnom ratu nikada nije bilo oslobođeno.

- Nije to bila okupacija, bila je država, onda su nas pokrštavali, svi smo bili katolici. Mislim da sam bio najbolji u tome, zato što sam pojednostavio molitve - govorio je Duško.

Mnogo je priča o Duškovom begu u Novi Sad, u grad u kojem je dobio svoju prvu nagradu. Ako se prvo stvarao pesnik, pa biografija, kako je govorio, on svoju sarajevsku više nije ispisivao.

Njegova porodična, u koju spadaju žena i dvoje dece i lična priča, desila su se u tom gradu.

O Sarajevu više nije govorio, ali Sarajevo jeste o Dušku i sve se to "sudbinski povezalo sa sudbonosnim dečacima".

U Novom Sadu je, po sećanju, ponovo napisao više od deset zbirki pesama i jedan roman. Ipak, on više nikada nije imao svoj grad, na način na koji je imao Sarajevo ili, recimo, na način na koji je Duško Radović imao Beograd. U Novom Sadu bila je kopija nekadašnjeg života, ponovo stihovi, ponovo televizija i ponovo tuđa deca. Pred kraj svog života, vreme je provodio u Veterniku, uz decu sa teškoćama u razvoju.

Sahranjen je u Sremskim Karlovcima, odakle su potekle prve pesničke nagrade, odnosno Duškov "prvi greh".

- Grešio sam mnogo, a sada mi je žao što nisam više i što nisam luđe, jer samo će gresi kada budem pao biti moje delo, a sve drugo tuđe - predvideo je Duško.

Zatvorska inspiracija

DUŠKO bi se uvek nasmejao kad bi neko spomenuo kako je "Ima neka tajna veza" sinonim za ljubavnu pesmu. U više navrata je objašnjavao da u toj pesmi nema ljubavi nimalo. Ona je nastala na zahtev čoveka iz Zagreba koji je snimao film za ispit, a profesor mu je tražio i muziku za taj rad.

Dušku je ispričao da snima film o Tahiru, čuvaru u zatvoru, koji svedoči o tome da čak i ubice napuštaju zatvor posle nekog vremena, samo on ostaje, jer tu radi. Taj čuvar je bio žrtva svoga poziva koji je, iako častan čovek, u zatvoru bio duže nego bilo ko. Tu je Trifunović odmah dobio ideju za stihove o tajnoj vezi između njega i života.

Epitaf za večnost

SAHRANjEN je Duško Trifunović na groblju u Sremskim Karlovcima. Grob mu je odmah desno od glavnog ulaza, spomenik je od belog mermera i na njemu piše: "Prijatelji bivši i budući, pamtite me po pesmama mojim".

Upravo ovi stihovi mnoge podsećaju na to da je Duško Trifunović bio taj koji je odgovoran za ime grupe "Bijelo dugme". On je ubedio Gorana Bregovića posle raspada grupe "Jutro" da iskoristi stih iz nove pesme za naziv benda.

BONUS VIDEO:

"NOVOSTI" INTERVJU: Aca Regina otkrio sve o saradnji sa Filharmonijom