VINČU ČUVAMO I OD LJUDI I OD DUNAVA: Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, o čuvenom nalazištu
GODINAMA je Dunav odnosio arheološki materijal, koji se zajedno sa otpadnim vodama slivao sa jednog od najznačajnijih naših, ali i evropskih neolitskih lokaliteta, na kome je profesor Miloje Vasić otkrio 1908. prve tragove vinčanske kulture.
Belo brdo čeka zaustavljanje klizišta
U okviru kapitalnog, višegodišnjeg projekta "Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči", vrednog više od tri miliona evra, ove jeseni okončani su radovi čiji cilj je bio upravo sprečavanje dalje devastacije.
Projekat je poveren Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture kao nosiocu investicionih prava i realizuje se u direktnoj saradnji sa Nacionalnom platformom "Srbija stvara", pri kabinetu predsednice Vlade. A ovaj početni korak u zaštiti vrednog nalazišta finasijski je podržala i vlada SAD, kroz Ambasadorov fond za zaštitu kulturne baštine.
- Prva faza sanacije je završena pobijanjem zavese betonskih šipova, a sada se vrše merenja, pa ćemo na bazi tih rezultata videti da li ima i dalje pomeranja klizišta - kaže, za "Novosti", profesorka dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. - Ono što sigurno znamo, da bi ti šipovi imali puni smisao, potrebno je sprečiti dotok vode na samo arheološko nalazište, izgradnjom drenažnog kolektora. Tako da sledeća faza, pre svega, podrazumava izgradnju obaloutvrde, koju je nophodno rekonstruisati i uraditi je na delovima gde je nema. Onda sledi regulacija Bolečice, koja ne zavisi samo od našeg projekta, već i od mnogih drugih odluka, pa je neophodno usaglašavanje sa opštinom Grocka. Naravno, tu je i izgradnja kolektora, i na kraju, objekata vizitorskog i naučno- istraživačkog centra, kao i samog arheoparka uz Bolečicu.
Prednost javnom interesu
JEDNA od inicijativa, tokom izlaganja Prostornog plana, bila je čak da se izmesti centar za posetioce, kako bi ostalo nekoliko objekata, dodaje sagovornica:
- Postoji nešto što je javni interes, opštedruštveno dobro i benefit za naselje Vinču, pa se zbog dva-tri placa ne može rušiti tako jedan veliki projekat. Izašli smo u susret za jedan deo druge zone zaštite, gde je bio planiran trijažni centar, u funkciji arheološkog istraživanja. Tu smo dali stručno mišljenje da na toj lokaciji ne mora da se radi eksproprijacija, nego da trijažni centar možemo da stacioniramo na nekom drugom mestu, gde se ne ugrožava nijedan postojeći objekat. Ali, videćemo kako će to usvojiti komisija za planove i konačno definisati prostorni plan.
Kako objašnjava sagovornica, potpisan je sporazum sa javnim preduzećem "Srbijavode", koje je, u ime Republičkog zavoda, kao investitora, raspisalo javnu nabavku za izbor izvođača za rekonstrukciju postojeće obaloutvrde kao prve, od planirane tri faze:
- Republički zavod je uradio studiju zaštite lokaliteta od negativnog dejstva vode i projektnu dokumentaciju za drenažni kolektor, čiju izgradnju će, prema nekom preliminarnom dogovoru, na sebe preuzeti Grad Beograd. Jer, time se ne štiti samo naš lokalitet, već bi kolektor prihvatao svu atmosfersku i fekalnu vodu iz buduće kanalizacije naselja Vinča. U okviru toga predviđen je i prečistač. Što se Bolečice tiče, projekat će realizovati opština Grocka.
U toku su i dve velike javne nabavke, koje je raspisao sam Zavod, a biće okončane u prvim danima decembra. Prva je, prema rečima direktorke, za izradu projektno-tehničke dokumentacije za objekte centra za posetioce i naučno-istraživačkog centra, sa aneksom buduće mesne zajednice, a druga za konceptualnu prezentaciju celog prostora i uređenje arheoparka uz Bolečicu.
Da bi se sve to realizovalo, država će morati da izvrši eksproprijaciju okolnih parcela, a na pitanje dokle je taj posao odmakao, sagovornica odgovara:
- Pored kompletno završenih prvih sedam parcela sa objektima, 18 je u završnoj fazi. Planirana su ukupno 54 objekta, koja su na neki način u postupku. Uz Zavod, u ovaj proces je uključena i opština Grocka, Javno pravobranilaštvo, Zavod za veštačenje, pa sve to duže traje, ali očekujemo da će se završiti u dogledno vreme. Pre svega, čistimo prostor prve zone arheološkog lokaliteta, ali smo zainteresovani za objekte gde bi trebalo da se gradi centar za posetioce, u drugoj zoni. Da bismo to sve realizovali nadamo se da će do kraja godine biti usvojen Prostorni plan područja posebne namene, koji je faktički doveden do kraja.
Tokom leta, kada je Prostorni plan bio na izlaganju, stiglo je dosta primedaba, ali većina, smatra Đukanovićeva, "ne postavlja prava pitanja, na pravom mestu":
- Neke koje smo razmatrali će biti i usvojene. Međutim, bilo je i zahteva da se određene parcele izuzmu, što je nemoguće. Kada je u pitanju arheološko nalazište, u prvoj i drugoj zoni zaštite, apsolutno nema razgovora o tome.
Nominacija za Unesko još daleko
REALNE osnove za nominaciju Vinče za listu Unesko, smatraju u Republičkom zavodu - još nema:
- Država je tražila "apstrim" proces za Vinču, pre četiri-pet godina, ali je nastupio zastoj zbog korone - objašnjava direkorka Đukanović. - Prošle godine smo dobili informaciju iz Centra za svetsko nasleđe da možemo da očekujemo da neko od stručnjaka njihovih savetodavnih tela sagleda kakve su nam šanse za eventualnu nominaciju. Republički zavod je odvojio sredstva za to, i kada budemo dobili informaciju od Centra za svetsko nasleđe, da će taj tim stručnjaka doći, to ćemo podržati. Tada ćemo dobiti objektivnu sliku. Moguće da se Vinča nominuje kao neko serijsko dobro, sa drugim lokalitetima tog perioda. Ali, zasad je to vrlo upitno.
Veliki izazov za realizaciju projekta predstavlja i divlja gradnja uz Dunav i samo nalazište, o čemu direktorka Republičkog zavoda kaže:
- I legalni i nelegalni objekti na prostoru samog arheološkog nalazišta su predviđeni da budu eksproprisani. Oni se, bez obzira na njihov status jednako tretiraju, jer smo za svaki od tih objekata i parcela angažovali, ili ćemo angažovati Zavod za veštačenje grada Beograda da uradi procenu, koja bi obuhvatila sve vrednosne aspekte, po svim mogućim osnovama, na bazi čega bi bila definisana neka realna cena, koja bi bila isplaćena vlasnicima. Međutim, postoje nelegalni objekti koji se nalaze na prostoru na kome apsolutno ne mogu biti prihvaćeni. Reč je o nizu objekata na samoj obali. Nigde u svetu nećete naći da je dozvoljena gradnja uz samu reku ili more. To je prostor obaloutvrde i mora biti regulisan i izgrađen tako da štiti naselje Vinču od visoke vode Dunava. Bespredmetno je polemisanje da li ili ne treba uklanjati bespravno izgrađene objekte koji ugrožavaju bezbednost. I sa tim vlasnicima se dogovaramo, dajemo im mogućnost da tu ostanu, dok ne mora da se pristupi rušenju, što im omogućava da se sami isele.