ČOVEK SE VRAĆA U CENTAR PAŽNJE: Izložba "Beograd – Pariz, umetničke veze" u Kulturnom centru Srbije u Francuskoj (FOTO/VIDEO)
PUBLIKA Kulturnog centra Srbije u Parizu imala je priliku da prisustvuje otvaranju veoma zanimljive izložbe u organizaciji Muzeja grada Beograda, pod nazivom "Beograd – Pariz, umetničke veze", s radovima umetnika srednje i mlađe generacije, čije stvaralaštvo i kretanje je upućeno na ova dva grada.
Foto: Goran Čvorović
- Zadovoljstvo mi je što izlažem sa mojim starim prijateljima. Znamo se još sa Likovne akademije. Poštujemo se. Dosta razgovaramo o našem slikarstvu. Moji poslednji radovi su povezani sa opredmećenjem ljudskog tela, kada ljudska tela poprimaju osobine objekata koji ih okružuju. Govorim o čoveku današnjice i psihološkom viđenju toga gde se trenutno nalazimo. A ne nalazimo se u baš zavidnoj situaciji – ističe za "Novosti" jedan od učesnika Filip Mirazović.
Uz njega, predstavili su se i Damjan Kovačević, Vladimir Lalić, Mihael Milunović, Bogdan i Miško Pavlović, Marko Velk, Vuk Vidor i Brankica Žilović.
- Troje nas je, čak, bilo kod Vladimira Veličkovića u ateljeu. Ostali su ili dolazili u stalnoj razmeni, ili aktivno stvaraju ovde, u Parizu. Lepo je na jednom mestu predstaviti nekoliko generacija koje se bave različitim poetikama. Radovi komuniciraju jedan s drugim – kaže Bogdan Pavlović.
Ingrigantno, reč je pre svega o figurativnom pristupu slikarstvu. Narativno, ekspresivno, nadrealno, nekada na granici s apstraktinim, ali globalna crta izložbe je ipak ljudsko biće. Čokvek, kao stub onoga što nas zaokuplja. Pa čak i kada je reč o vuku, na slici Bogdana Pavlovića.
- Vuk je životinja koja najbolje oslikava čoveka. Opurtunista je i samac koji radi u čoporu, a opet je na rubu istrebljenja – pojašnjava Pavlović.
Povratak je to figuraciji, posle vremena koncepta. To je i logični sled u svetu u kome živimo, usled psihološke, političke i ratne konotacije. I kod Marka Velka biće je u centru pažnje. Konjanik se penje na uzvišenje. Tek će uleteti u zavoje posle pretpostavljenog pada. Ponovo se zanimamo za čoveka.
- Bilo je vreme. Dosta je lutaka – kaže Velk.
Brankica Žilović je možda i najasptraktnija u svom radu, u lirski nadahnutim tapiserijama.
POSEĆEN VERNISAŽ
Izložba su tvorile ambasadorka Srbije Ana Hrustanović, direktorka Kulturnog centra Natali Beljanski i direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković. Kustos izložbe je Marija Stošić. Vernisaž je bio izuzetno posećen, a mlađe kolege došli su da vide i Pero Nikčević, Cile Marinković, Darko Karadžić...
- Zanimljiv presek, ne samo umetnički, već i intimno. Nije mala stvar, postojati i u Beogradu, i u Parizu. Moj opus uzima za osnov fragilna mesta, planine i glečere koji se tope, nestaju, odlaze. Trudim se da uradim stabilizaciju, reparaciju, popravljanje koje pokušava da održi svet kakvim ga poznajemo – ističe Žilovićeva.
To je odnos erozije i sublimacije.
- Jeste da se svet urušava, ali istovremeno sam ubeđenja da negde postoji nova vizija koja nas očekuje. Jer, svet je u stalnom pokretu i transfomraciji. Mi smo samo posmatrači – zaključuje naša sagovornica.