MAŠINE ČITAJU, A MI GLEDAMO "INSTAGRAM": Slikar Srđan Đile Marković o umetnosti, internetu, kulturi i novim tehnologijama (FOTO)
NAJSUMNjIVIJE je kada sve umetnike interesuje isti stil, smatra Srđan Đile Marković, jedan od najoriginalnijih i najupečatljivijih autora na našoj likovnoj sceni, koji će večeras u beogradskoj galeriji "Rima" predstaviti svoja nova dela. Postavku "Razobličavanje" čini desetak slika ogromnog formata, sa tematikom koja, kako autor kaže, čini njegov "potpisnički stil".
Foto Z. Jovanović
A kao ono što je ključno za Markovićev umetnički kredo, kustos Sofija Ž. Milenković, u katalogu izdvaja - socijalnu tematsku opredeljenost, angažovanost i reakciju na društvene i političke okolnosti, ironijski i satirični prikaz naličja društvene stvarnosti, figurativno slikarstvo. Njegovi glavni junaci, u kojima se svi ogledamo, i dalje su - socijalni arhetipovi.
- Imao sam sada neku maniju da sve to bude još bolje izvedeno, sa preciznošću machine gun-a. To su mi omogućile neke sprave, kao što je "kater" koji seče foliju prema crtežu iz kompjutera. Ne zavisiš više od toga hoće li ti "zapeti" makaze, već sve dobiješ u dahu. Moja asistentkinja Nevena Ostojić i ja smo odlučili zato da sve isteramo do savršenstva - priča Marković, čija izložba je nastala kroz dvogodišnju saradnju sa "Rimom" i Aleksandrom Milojevićem. Foto Z. Jovanović Foto Z. Jovanović
* Kako se dolazili do te savršeno pročišćene forme na velikom formatu?
- U zlatnim danima američkog stripa insistiralo se na savršenstvu linije, ravne površine. Oni su to postizali tako što su crtali na ogromnim tablama, pa kasnije tek smanjivali te formate, zbog štampe. Mi smo ovde porađali slike. Nešto smo postizali "katerom", a ostalo smo docrtavali. Bukvalno smo izvlačili linije, prvo sa leve, pa sa desne strane. Kao u Vizantiji.
Pravila "mašinske" game
ONO što meni u likovnoj umetnosti smeta kod upotrebe veštačke inteligencije je što se sve previše zasniva na fotografiji - objašnjava Marković. - A fotografija "poravnjava" boje prema onoj koje najviše ima na slici. Tako se računa ta "mašinska" gama, koja je diskutabilna. To je lepo, ali nekorisno za slikarstvo, gde mora da postoji nešto što će da "probije"... Isto i sa portretima, na fotografijama su glave uvek šire nego što realno jesu. Snimak slabo "hvata" bočne senke, jer su, posebno u anfasu, te bočne senke svetlije. A tek fotografije za "Instagram"! Pa svima su ogromni nosevi.
* Koja je uloga novih mašina i tehnologija u umetnosti? Postaju li pametnije od nas?
- Ovo je uvod u matriks. I kada mašina shvati da smo je naučili sve da bude čovek, a da zapravo nije čovek, onda će nam se osvetiti. Postoji veliki talas ljudi koji se buni protiv VI umetnosti. Ali, neko se, ipak, zapitao: čemu pobuna protiv mašina, kada su one kao i mi - osetljiva razumska bića. Mašine sada čitaju knjige, slušaju muziku... Mašine se hrane kulturološkim informacijama, artificijelnoj inteligenciji ispričaš šta želiš i ona ti to nacrta... A ljudi? Mi gledamo "Instagram".
* Da li je to proces dehumanizacije ljudi, ili humanizacije mašina?
- Čovek se odavno divi dehumanizovanim vrednostima. Daleko je čovek od humanosti, i postaje sve dalji. Foto Z. Jovanović
* Na novim slikama je drugačiji i kolorit, a prisutna je i geometrija?
- Još na Akademiji sam voleo one koji su sa selotejpima radili geometrijske oblike. Predstavljali su bunt protiv apstrakcije Polokovog tipa, a sada sve više dolazi njihovo vreme. Spasonosno je kod tog "katera" koji seče foliju što ti omogućava i druge oblike, ne samo horizontale i vertikale. Gogen je govorio da su na slici samo horizontale i vertikale, a da je sve ostalo pričam ti priču. Ipak, ima još mnogo toga. Ima života i posle Mondrijana.
* I šta je sada važno za opstanak umetnosti?
- Ne znam šta bi danas bilo avangardno u umetnosti. Živimo u vremenu kolapsa ideologija, a umetnost glumi poslednje zanimanje gde ideologija još nešto znači. Još je Platon govorio da je umetnost po definiciji ideološka. Ako neko veruje u nešto, onda mu je ta slika dobra... Foto Z. Jovanović
* Kojoj vi ideologiji pripadate?
- Direktno sam se nadovezivao na kalifornijski andergraund strip šezdesetih, koji je bio pobuna protiv svih tabua. Ti američki autori su se pozivali na prvi amandman o slobodi govora, i dozvoljavali su im da objavljuju stripove koje su sami štampali, ali je to bilo nekako sklonjeno. Kod Amerikanaca sve može, ali je sklonjeno: iza sedam brda, iza sedam gora, ima jedna polica na obali mora, pa kada zavučeš duboko ruku, tu nađeš nešto što u sebi ima kritiku. Isto je i sa antidržavnom štampom.
Šilja će glumiti Tora
PRVE stripove crtali su sitni kriminalci i oni imaju taj sočan govor - tvrdi sagovornik. - Jedan od koautora "Betmena" bio je Bili Fingers, koji je nadimak dobio jer je bio džeparoš. Tek posle su se uključili studenti umetnosti, a sada je "Dizni" kupio "Marvela". Zlobnici kažu da će Šilja glumiti Tora, a Miki Maus će biti Kapetan Amerika.
* A šta se desilo sa rokenrolom? Da li je i ta pobuna definitivno ugušena?
- To su defetističke interpretacije, vrednost se uvek nameće sama od sebe. Neke stvari ne možete diktirati. E sad, ako ljudi od umetnosti očekuju da će menjati svet, tu će se načekati. Sa jedne strane ona može da osvešćuje, a sa druge i da od ljudi pravi hedoniste, ili sebične egoiste. Nema umetnost uvek pozitivnu ulogu. Oskar Vajld kaže: "Umetnost, da bi bila umetnost, mora biti potpuno beskorisna". I u umetnosti postoje velike razlike. U džezu je super da u istoj kompoziciji sviraš sve skale koje znaš, u rokenrolu je to anatema. Stil je kao zatvor, nema puta van njega. Stil je dobitna kombinacija kada je to nešto što imitiraš. A ako nije, onda imitiraš nešto drugo.
* I kako onda biti svoj?
- Ne treba se ni truditi, ako hoćeš da budeš svoj, ti radi samo ono što voliš. Kako kaže Alister Krouli: "Život je isuviše kratak da bismo radili nešto što ne volimo."