NEMA SLAVLJA, NADMETANJA I KOLAJNI: Zašto pedeset godina Festivala monodrame i pantomime prolazi bez dostojnog obeležavanja

Za poznavaoce kulturnih prilika, ovo je tužni i donekle očekivani epilog pozorišne fešte i kulturne manifestacije s najdužom tradicijom u Zemunu. Iz godine u godinu, festival je tinjao sa sve oskudnijim brojem naslova, gostiju i dana. U međuvremenu, promenio je i adresu. Iako je njegov osnivač i glavni finasijer i dalje Opština Zemun, u međuvremenu su izgubili i staru scenu, pa se poslednjih godina predstave izvode u Pozorištu lutaka "Pinokio" - na Novom Beogradu. Sve u svemu, u nekadašnjem bioskopu "Jugoslavija" publika će videti monodrame "Levo desno glumac" Zijaha Sokolovića i "Milunku" Vesne Stanković, a zavesu će spustiti pantomima "Vrpca" Aleksandre Arizanović. Dvoje glumaca su trostruki dobitnici Zlatne kolajne, dok ju je Arizanovićeva osvojila na prošlom Festivalu.

Kako je festival, pored velikog interesovanja i gledalaca i izvođača, spao na tako niske grane?

- Sticajem nemilih okolnosti, došli smo do rešenja da sada bude revijalnog karaktera i uz nastup višestrukih pobednika - kaže selektor Predrag Miletić. - Kada smo počeli da se dogovaramo oko jubilarnog izdanja želeli smo da u Madlenijanumu napravimo spektakl, da kao nekada izlepimo ceo Zemun, da se vijore zastave i da ceo grad slavi pola veka festivala. A do pre deset dana nismo znali ni kakvim sredstvima raspolažemo. Konačno, za novac koji smo dobili, shvatili smo da ne možemo mnogo da uradimo.

Kako nezvanično saznajemo, ukupan festivalski budžet iznosi milion i po hiljada dinara. Dve trećine obezbedio je osnivač Opština Zemun, dok je preostali deo odvojilo Ministarstvo kulture Republike Srbije.

- Sav štampani materijal, kao i do sada, obezbedili su nam sponzori, u iznosu koji je gotovo isti kao i sredstva osnivača. Bilo kako bilo, Opština Zemun trebalo bi da bude glavni donator, a nekada se od nje dobijalo i po četiri-pet miliona dinara. Ako Zemun više nije zainteresovan, možda bi trebalo razmisliti da se Festival preseli na neko drugo mesto - kaže Miletić.

Tokom proteklih pet decenija (izuzimajući dvogodišnji prekid sredininom devedesetih) nastupali su umetnici gotovo svih kontinenata. Svoje umeće na festivalskoj pozornici pokazali su Ljuba Tadić, Fabijan Šovagović, Miloš Žutić, Mira Banjac, Svetlana Bojković, Milena Dravić, Dragan Nikolić, Ljiljana Blagojević, Rade Šerbedžija i mnogi drugi.

Ono što je danas "ugašena" zbilja, imalo je blistav početak. Kada je pre pola veka na zemunskoj sceni Narodnog pozorišta, završen prvi Festival predstavom "Znakovi" Ive Andrića u izvođenju Slavka Simića, njegovi tvorci nisu ni slutili da je naslov više nego "znakovit": prolazeći kroz ekonomske krize, ratove, različite ideje i koncepcije, festival je preživeo - do naših dana. Ni preseljenja na različite adrese, ni promene termina, pa ni kratak prekid održavanja, nisu uspeli da ukinu pozorišni praznik.

Festival monodrame kao "pozorišta jednog glumca" i pantomime kao "pozorišta tišine", ambiciozno je osmišljen već u svom prvom izdanju aprila 1973. godine. Okupio je reprezentativna imena pozorišne scene: uz Simića (koji je bio i prvi dobitnik Zlatne kolajne), u glumačkom majstorstvu nadmetali su se Maja Dimitrijević, Petar Kralj, Bata Stojković, Petar Kvrgić i Jožica Avbelj. Na početku je razbijena i bojazan da li će publika imati strpljenja da u jednoj večeri odgleda tri predstave za redom. Kako je tada rekao jedan od pantomimičara, uspeli su da održe pažnju i zasluže aplauze, pokazujući da njihova izvođenja ne poznaju jezičke barijere i postanu nezamenjivi deo modernog neverbalnog teatra. Ostalo je zabeleženo i da su izvođači tog premijernog festivala imali turneju po Bugarskoj: Andres Valdes sa "Pantomimskim etidama", Slavko Simić sa "Znakovima", a Maja Dimitrijević sa Koktoovim "Ljudskim glasom". Inače, ova dramska umetnica ostala je trajno uklesana u festival, budući da je Zlatna kolajna (koju dodeljuje stručni žiri) kasnije ponela njeno ime.

Pozorišni mag Miroslav Belović svojevremeno je za monodramu rekao da je teatar na dve noge. U svom pozorišnom maratonu na obe se "punim stopalom" oslanja jedan glumac: sam na sceni pred gledalištem svira na sopstvenom instrumentu, ogoljen do najtananije srži umetničkog bića. Da ovaj žanr i te kako ima publiku, pokazao je i prošlogodišnji pobednik. "Knjiga o Milutinu" u izvođenju Nenada Jezdića, gde god se pojavi, igra se se na kartu više i prodaje u rekordnom roku.