ČASOPIS "GRADAC", KOJI IZDAJE DOM KULTURE ČAČAK, OBELEŽAVA OVE GODINE 50 GODINA IZLAŽENJA: Pola veka pomeranja granica

Nisu se mogle predvideti vremenske i idejne razmere petodecenijskih dosega i opsega časopisa "Gradac", kada je početkom oktobra 1974. godine objavljen tekst u "Čačanskom glasu" u kome se najavljuje pokretanje novog časopisa za književnost, umetnost i kulturu, čiji zadatak je isprva bio podsticanje stvaralaca na razvijanje književno-umetničkog rada, zabeležila je povodom ovog jubileja Tijana Bežanić, koja kaže:

- Objavljivanje novopokrenutog glasila povereno je najmlađoj čačanskoj ustanovi, Domu kulture. Taj izbor se ispostavio kao dobra odluka, jer su izdavači časopisa ostali nepromenjeni do danas (Dom kulture Čačak i Umetničko društvo Gradac).

Ključna koncepcijska prekretnica desila se 1977. godine objavljivanjem tematskog broja posvećenog kontroverznoj beogradskoj umetničkoj grupi Mediala - obeleženoj kao "crni talas" - koji je priredio sadašnji glavni urednik, Branko Kukić.

- Nova koncepcija časopisa privukla je pažnju brojnih značajnih ljudi jugoslovenske kulture i znatiželjnih čitalaca, te je svaki novi broj iščekivan kao kulturni događaj - piše dalje Bežanić. - Usledili su temati posvećeni velikim piscima, slikarima, autorima stripa, neretko tabuisanim civilizacijskim i kulturološkim pojavama i pojmovima, a ozbiljnost i značaj ovih tema privlačili su brojne saradnike iz raznih oblasti ljudskog znanja. Zadovoljavajuća čitalačka i medijska recepcija od Ljubljane do Skoplja, ubrzo smešta "Gradac" među vodeće jugoslovenske časopise, a svojim temama i sadržajem ova serijska publikacija uspeva da sasvim izbriše granicu između metropole i provincije.

Pristupiti "Gradcu" kao jedinstvenom kulturološkom fenomenu, neodvojivo je povezano sa podvižničkom ulogom Branka Kukića, glavnog urednika časopisa, u stvaranju i očuvanju ovog fenomena.

Sam Kukić, objašnjavajući dileme koje je morao sa sobom da razreši i izbore koje je morao da napravi preuzimajući ovu važnu ulogu, otkriva da je u startu doneo ekonomski rizičnu, a intelektualno i umetnički izazovnu, odnosno - za dušu blagorodnu odluku da ne objavljuje ono što se isplati, već autore čije delo i ideje zaista zavređuju pažnju.

- Opredelivši se za ovu opciju bio sam svestan da time preuzimam i određeni rizik - da postanem izdavač za mali deo čitalačke populacije, uglavnom visokoobrazovanih i mlađih čitalaca (koji, najčešće, nisu ekonomski situirani) - navodi Kukić. - Moje opredeljenje jeste, dakle, značilo finansijski rizik, ali je značilo i nešto važnije od toga: da se mladim ljudima ukaže na ideje koje su bile važne za formiranje savremene kulture, za razvoj kritičkog i kreativnog mišljenja i formiranje visokog i prefinjenog ukusa. Bila mi je namera, jednostavno rečeno, da čitaocima probudim duhovnu glad. Jedino tako se može formirati duh koji će u jednom trenutku preuzeti ulogu pokretača jednog zapuštenog, zaostalog, otuđenog i sluđenog društva kao što je naše. Možda će se neko nasmejati nad ovom mojom izdavačkom utopijom. Ali će se barem gorko nasmejati.

Otvorena izložba

IZLOŽBA posvećena pedesetoj godišnjici časopisa "Gradac", svečano je otvorena u petak uveče u gradskoj biblioteci "Vladislav Petković Dis" u Čačku. Postavka, čiji su autori Tijana Bežanić i Branko Kukić a koja prati prvih pola veka ovog posebnog glasila koje važi za značajan stožer naše kulture, biće dostupna publici sve do 30. januara.

Časopis - čitava biblioteka

SAMO letimičan pogled na dosad objavljene brojeve svedoči o tome da je taj časopis naša kulturna veza sa svetom umetnosti, književnosti i filozofije, veza koja je dosad neprevaziđena na našem prostoru - zapisao je o ovom glasilu Ljuba Popović, istakavši da je "časopis `Gradac` čitava jedna biblioteka", a da ekipa koju je oko sebe okupio Branko Kukić služi na čast našoj kulturi.

Tajna istorija

ISPISUJUĆI tajnu ili skrivenu istoriju naše kulture, koja, uzgred, jeste, i ostaće skrivena samo za one koji ne čitaju, "Gradac" i Kukić su na jedan dalekosežan način preusmeravali i oblikovali ono što je glavni kulturni tok, diskretno uređivali epohnu i epohalnu vrednosnu zbrku - smatra Marjan Čakarević.