Skup povodom 80 godina od rođenja DRAGOŠA KALAJIĆA, SLIKARA, PISCA, FILOZOFA, NOVINARA... : PREDVIDEO SVE ŠTO NAM SE DEŠAVA

Skup "Vidici i ideje" upriličen u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, gde su povodom 80 godina od rođenja o različitim aspektima dela Kalajića govorili profesori univerziteta Slobodan Antonić, Milo Lompar, Milomir Stepić, direktor Instituta za evropske studije, dr Miša Đurković, reditelj Dragan Ćirjanić, pesnik i likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov - osmišljen je kao važan korak u tom pravcu.

Ove godine navršilo se osam decenija od rođenja Dragoša Kalajića (1943-2005), te posve izuzetne figure srpske kulture u poslednjoj trećini 20. i početka 21. veka.

- Kalajić je bio poseban fenomen u našoj kulturnoj galaksiji - naglasio je Antonić, govoreći o jednoj od najsamosvojnijih pojava u nas. - Filozof istorije, geopolitički pisac koji je među prvima afirmisao tu profesiju, fascinantan erudita koji je u ono vreme pre interneta čitao knjige za koje niko u Srbiji tada nije čuo, pre drugih pisao o antiumetnosti, o metropolama kao o kiklopskim nekropolama moderne civilizacije, o zabludama feminizma, novom svetskom poretku i ideologiji slobodnog tržišta. U knjigama "Američko zlo", "Srpsko dobro", "Izdana Evropa", "Rusija ustaje", opisao je i obrazložio ono što se sada dešava - svetski rat lihvarske internacionale.

Budući da je njegova misao bila sasvim u skladu sa njegovim jednako osobenim i samosvojnim likovnim stvaralaštvom, može se reći da je Kalajić bio integralni mislilac-umetnik, istakao je Antonić.

Rođeni Beograđanin, Akademiju lepih umetnosti Kalajić je završio u Rimu, gde je u više razdoblja i živeo. U slikarstvu je prešao složen put od spoja klasičnog i modernog, uz anticipiranje čak i takvih paradigmi kakva je pop-art, mnogo pre Vorhola i sasvim nezavisno od američke scene, do "hiperborejskog realizma" i "imperijalne ikonografije" njegovog poznog stvaralaštva. Tim putem išao je sigurnim korakom, svestan (kako je govorio) "usiljenog marša čovečanstva od praistorije ka nadistoriji". O njegovom slikarstvu pisali su veliki znalci, poput Enrika Krispoltija, Žana Diprea, Miodraga Protića, Duča Trombadorija, Đorđa Kadijevića, Olje Ivanjicki, Dejana Đorića... Uvršćen je u niz antologija umetnosti 20. veka, od Krispoltijeve do Protićeve. U književnost je ušao neobičnom poemom "Krševina" (1968), a književni opus Dragoša Kalajića svakako je krunisan romanima ideja "Poslednji Evropljani" (2001) i "Srpska deca carstva" (2005).

Dubok je trag Kalajića kao urednika poznatog beogradskog časopisa "Delo", a u izdavačkoj kući "Književne novine" od 1980. do 1988. uređivao je tri biblioteke: "Kristali", "Istok-Zapad" i "Superroman", i našoj čitalačkoj publici predstavio niz prekretničkih autora. Teorijsko-filozofski rad Kalajića utemeljen je na studijama iz sedamdesetih godina, a zaokružen "Evropskom ideologijom" iz 2004, dok se u obimnom televizijskom radu izdvajaju emisije "Ogledalo XX veka" i "Mon Blan".

- Pred nama je, vidimo i po ovome, jedno obimno delo širokog raspona i dubokog zahvata. Ali, mi u svemu ovome još nismo ni dotakli ono po čemu je Dragoš Kalajić danas možda i najviše pominjan: on je detaljno opisao i obrazložio ovo što se sada odvija pred našim očima. Kako? Kako je on video još tada to što mnogi ne uspevaju da vide ni danas, iako im uveliko guta živote? Srpskoj kulturi, nauci i srpskoj ideji, očigledno, danas je potrebno novo čitanje Kalajića, smireno prevrednovanje i dublje poimanje - poruka je koja se mogla čuti već u uvodnom delu večeri u Kinoteci.

Pregled Kalajićevog opusa danas izgleda zapanjujuće, posebno ako se stavi u kontekst vremena u kome je živeo i stvarao, smatra dr Miša Đurković.

- Iz današnje perspektive izgleda apsolutno neverovatno šta je on radio krajem šezdesetih i sedamdesetih godina - navodi Đurković. - Njegovo nasleđe je ogromno, još neistraženo i nesistematizovano. No kao i sve veliko u srpskom nasleđu, njegovo delo moraju da obrade istinski stvaraoci kod Srba koji uvek pripadaju alternativnim i podzemnim tokovima naše intelektualnosti i duhovnosti. Njemu ne treba pisati panegirike. Kao i svi živi ljudi imao je svoje grehove, pogrešna predviđanja, netačna razumevanja određenih dela ili procesa, no sve to ni blizu ne umanjuje utisak o velikom, slobodnom stvaraocu, putovođi, koji je u vreme dok su ovde drvili "proizvodne snage i proizvodne odnose", te "samoupravni socijalizam", pisao o stvarnim procesima i donosio literaturu koja je u komunističko sivilo unosila duh života i radost stvaralaštva.

Predavanja o svim aspektima

SVAKI od aspekata Kalajićevog dela bio je predmet predavanja nekog od učesnika, te je Slobodan Antonić govorio na temu "Kalajić kao mislilac", Milo Lompar - "Dragoš Kalajić o Crnjanskom", Milomir Stepić - "Posvećenik obnove srpske geopolitike", direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković - "Dragoš Kalajić: od političke misli tradicije do izdane Evrope", reditelj Dragan Ćirjanić o Kalajiću kao čoveku velike ideje, a pesnik i likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov o "Slikarskom kosmosu Dragoša Kalajića".