ŽIVEO I MISLIO KAO PESNIK: Predstavljen novi 11. tom sabranih dela Stevana Raičkovića, u izdanju Srpske književne zadruge

Promociji su prisustvovali sin velikog pesnika Miloš Raičković, kompozitor, njegova supruga Mivako, njihova deca Adam i Ana.

U knjizi su Raičkovićev autopoetski tekst, pesnička knjiga "Fascikla 1990/2000" za koju je 2004. dobio nagradu "Meša Selimović", koju dodeljuju "Večernje novosti", kao i "Fascikla, poslednja". U tom nedovršenom rukopisu su pisma Miloša Crnjanskog koji je bio njegova velika, pesnička mladalačka ljubav, komentari uz pisma, odlomak iz poeme "Slučajni memoari".

- Nešto što se kod Raičkovića nikada nije menjalo, od trenutka kada se osetio kao pesnik, pa do kraja života, bilo je načelo poezije i načelo pesnika. Mada je pisao i prozu, imao čak ideju da napiše roman, mislio je i živeo isključivo kao pesnik. Čitav njegov život bio je svijen oko poezije, ne samo da je živeo kroz poeziju i za poeziju, nego je u životu bio pesnik. Visok i uspravan - kakvog ga se sećamo sa beogradskih ulica - Raičković je bio i u javnom životu - rekao je Maksimović.

Prisećajući se dugogodišnjeg prijateljstva sa Raičkovićem, započetog od prvog susreta, Matija Bećković je rekao:

- Bio je otmen, lep, istinit, dubok, diskretan. Svoj čovek na svom mestu i kao što se nekad govorilo, čovek svoje glave. Njegovi inicijali S. R. nisu samo inicijali, i ne znače samo svojeručno nego i samosvojno i verodostojno, nego su i svojevrsni pečat, genetska šifra, DNK, ovog jedinstvenog čoveka. Živeo je svoj život po svom: u tri "vesti dana", pre ručka mala ljuta rakija, posle ručka spavanje do pet. Bio je strastveni pušač, pa je nekom prilikom izjavio: "Jedva čekam da se probudim da bih mogao da pušim!" Svaki posao van pesništva, za njega je bio - gubljenje vremena.

Na Raičkovićevo rodno mesto, selo Neresnicu u istočnoj Srbiji, podsetila je Jovana Dišić, spisateljica i direktorka Narodne biblioteke u Kučevu, izražavajući veliki ponos tog kraja koji je iznedrio takvu pesničku veličinu. Miloš Raičković je izrazio zadovoljstvo što mu je otac bio izuzetno pedantan, veoma brižljivo sređivao svoje rukopise i ostavio veliki broj urednih fascikli. Glumica Nataša Lasica nadahnuto je čitala Raičkovićevu prozu, kao i čuvenu pesmu "Kamena uspavanka".

Reči Brata i majke

KAD sam se rodio u Senti, Raičković je pohađao senćansku osnovnu školu, u kojoj su mu učitelji bili otac i majka. U toku Drugog svetskog rata moji roditelji i ja stanovali smo u kući njegovih najbližih srodnika u Tološima. Kasnije smo odlazili kod njegovih u Suboticu i kod mojih u Kolašin. Verina kuma na našem venčanju bila je njegova Bojana, rekao je Bećković i dodao:

- Kad je objavio prve pesme, pitala ga je tetka: "Pomaže li ti što otac Milan?" A brat Moma, čitajući Stevanove pesme izgovorio je bezbroj puta rečenicu: "I ja bih mogao tako da pišem da me nije sramota!" Reč, koju je najčešće citirao Raičković bila je ona njegove majke Živke: "Nismo svi isti!"