RADUJE ME ŽIVA SRPSKA REČ NA SCENI: Glumac Marko Adžić uspeva da paralelno gradi karijeru u Srbiji i Rumuniji

Njegova srpska, vojvođanska porodica nije znala jezik, ali su krenuli "trbuhom za kruhom". Dvoje dece odmah je upisalo našu osnovnu školu, roditelji su se snalazili, a danas - posle četvrt veka - može se reći da su svi uspeli. Stariji Adžići vlasnici su srpskog radija (koji emituje samo srpsku muziku) sa oko tri stotine hiljada slušalaca, a najstariji sin uveliko stvara uspešnu glumačku biografiju.

- Glumac sam po opredeljenju, životu, profesiji. Srbin u rasejanju, Temišvarac po izboru, rođeni Vrščanin. Banaćanin. Stanovnik ovog sveta - kaže na početku razgovora, za "Novosti", Marko Adžić, koji je stekao ime u obe zemlje i uspešno "vozi" u dve umetničke trake.

U poslednje vreme, objašnjava, više igra na rumunskom nego na srpskom. Ipak, poslednja filmska premijera bili su mu "Heroji Halijarda":

- Srećan sam što smo pre četiri godine otvorili srpsku scenu u Temišvaru, tako da polako krećemo i sa predstavama na našem jeziku. Ako je o pozorištu reč, najviše sam igrao u Vršcu. Ali, iza mene je i priličan broj predstava u Narodnom pozorištu Temišvar kao i drugom, gradskom teatru za decu i mlade. Kad pravim poređenje između rumunskog i srpskog teatarskog života, repertoar je gotovo isti. Iste teme, naslovi, predstave koja se postavljaju u obe zemlje. Uostalom, pozorište i nema "jezik", njegove priče i poruke su univerzalne. Ono što me posebno raduje je da se već osamnaest godina, iz dana u dan, tokom celog novembra održavaju Dani srpske kulture u Temišvaru (ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture), u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji. Za sve nas je to velika radost, živa srpska reč na sceni. Inače, mi ovde ne volimo da nas zovu "dijaspora" već - Srbi u rasejanju.

Kako kaže, u Temišvar je sa porodicom došao iz srpskog Banata u kome se sasvim prirodno i normalno živelo sa svim nacionalnim manjinama:

- I ovde je slično, samo je veći multietnički grad. Rumuni su nas veoma lepo primili i od prvog dana sam se osećao kao svoj na svome. Jezička barijera je bila velika, pogotovo u mom tinejdžerskom, nestašnom periodu. Ali, kako je došla, tako je blokada i otišla. Krenulo je spontano i odjednom sam shvatio da razumem sve i koliko je lepo što znam više jezika. Sve više sam usavršavao rumunski, pa sam posle završene srpske osnovne i srednje škole "Dositej Obradović", upisao ovdašnji Fakultet dramskih umetnosti.

Ineče, u Temišvaru od skora postoji i Srpska Drama na čijem su repertoaru trenutno četiri naslova. Počeli su sa dečjim predstavama, da bi ulagali u budućnost i podmladak.

- Ređali su se naslovi "Lija prevarila medu", "Crvenkapa" (interaktivna i edukativna predstava u kojoj učimo i "svađamo se" na srpskom), onda "Plašljivi vuk" s poukom za malu publiku kako da prihvate sebe i da znaju ko su, pa monodrama "Don Žuan iz Leušića". Sva četiri naslova igramo u Pozorištu za decu i mlade "Merlin".

U isto vreme, naš sagovornik u Narodnom pozorištu Temišvar igra (na rumunskom) u desetak predstava: od dečjih, preko klasike do modernih naslova, a u novije vreme angažovan je i u "teatru forum" gde publika određuje šta će se desiti sa likovima na kraju.

- Kao glumac u početku sam bio protiv tog novog pravca, ipak, kad sam počeo da igram shvatio sam da mi se otvaraju potpuno novi horizonti: publika ulazi u kožu glumca i njegovog junaka, a onda je sve dublje i intenzivnije u građenju lika. Nedavno smo premijerno izveli predstavu "Antimetak", sada pripremamo novu predstavu, neku vrstu paralele između Nušića i rumunskog pisca Karađalea. Reč je o savremeniku, komediografu koji je živeo u u Bukureštu dok je Nušić bio u Beogradu. Kad pročitate njihova dela, ne možete da razlikuje šta je ko pisao! U početku smo pomislili da je jedan "potkradao" drugog, onda saznali da se nikada nisu ni sreli, možda čak ni bili upoznati sa stvaralaštvom suseda. Uprkos tome, pisali su o istim temama, pojavama, karakterima. Onda shvatiš da se između dva svetska rata živelo, ponašalo i razmišljalo na isti način u obe zemlje. Uostalom, delimo isti mentalitet, pa su njih dvojica na sličan način i "skenirali" društvene probleme.

Zanimljivo je i da će predstava biti na oba jezika, s tim da će se Karađale igrati na srpskom, a Nušić na rumunskom. U središtu priče dva su pisca, koja se "negde gore" susreću u nebeskoj kafani da vide šta se posle sto godina dešava sa njihovim narodima i da li se išta promenilo... I apsolutno se dobro razumeju.

- Razumeju se i ova naša dva bliska naroda, koja vekovima žive jedan pored drugog, bez istorijskih nesporazuma - ističe Adžić.

Možda zato i njegova karijera, malo-malo, pa prelazi državne granice: igrao je u serijama i filmovima "Montevideo", "Heroji Halijarda", "Afterparti", "Aleksandar od Jugoslavije", "Razbojnici Banata"... Nekako spontano mešale su se i uloge, pa je tako bio vojni pisar u "Halijardu", dok je u "Montevideu" igrao rumunskog reprezentativca. Mešao je i jezike, glumeći na rumunskom, srpskom, engleskom.

- Ko zna kako bi danas izgledao moj život da moji roditelji te 1999. nisu povukli hrabar potez, a bili su mlađi nego ja sada.... Imao sam trinaest godina, mlađi brat devet, dok se najmlađi 2002. rodio u Temišvaru. Apsolutno nisu pogrešili što su došli! Imamo i naš, srpski radio, jedini u celokupnoj dijaspori koji je dobio frekvenciju 93,3 - čuje se u celom gradu i okolini. Posle samo godinu dana stekao je 300.000 slušalaca. Zabavnog je karaktera, jer Rumuni obožavaju i dalje srpsku muziku. I to ne samo narodnu, već i pop, rok, ma sve što dolazi s ove strane Dunava.