I PROĐE TAJ DAN... Žarko Laušević (1960 - 2023) - Kultni likovi (2)
NADAREN od najmlađih dana, kada je odlučio da će da upiše akademiju, njegovi su pomislili na likovnu, na Cetinju, međutim on je pošao na beogradsku, glumačku, gde je primljen u klasu Minje Dedića.
Jugoslovensko dramsko stipendiralo ga je poslednjih godina studija, a on sve vraća maestralnim ulogama. Kao i na filmu - svaki reditelj koji je Žarku poverio rolu, znao bi da je taj lik rešen, i to majstorski. Tako da sve, i autore i gledaoce, ostavi bez daha.
Radio je to svaki put iznova, od prvih rola na pozorišnim scenama, od prvih pojava na filmu koje su se odreda zlatnim slovima utisnule u istoriju jugoslovenske kinematografije.
Od starta, od "Šmekera", "Sivog doma" ili "Oficira sa ružom", navikao nas je na to da likovi koje je otklonio i oživeo - prerastu u kultne. Od samog se početka tako oko Žarka stvarao mit, a on je meteorskom brzinom stekao status istinske zvezde.
Igrao je, od početka, pa sve do preranog svog kraja, toliko, i tako, da bi se svaki segment njegove glumačke ostavštine, svaka stvaralačka faza pojedinačno, mogla sagledati kao jedna kompletna umetnička karijera. I to više no respektabilna.
Nije Žarkov oreol smakao ni skandal u JDP, kada je kao harizmatični princ- čovek-svetac sa scene izgovorio reči koje do danas odjekuju iz tame, iz mraka u koji su nas upravo ti protivnici predstave gurali... Svakim svojim postupkom, ne samo ulogom, pa i tim obraćanjem sa pozornice, on je potvrđivao svoj jedinstveni dar, svoju mudrost, svoju ljudskost i uzvišenost i čvrstinu svog moralnog sklopa.
Nije njegov zvezdani status moglo poljuljati ništa, činilo se tada. No, upravo se tako desilo, kobnom igrom sudbine, zamešateljstvom slučaja, preplitanjem ko zna čijih sve zlih kobi... Pomenuti će Sveti Sava i istoimena predstava, najpre, dovesti do preporuke beogradske policije da se Laušević naoruža. I poneo je pištolj, od tada, on koji je dobro znao šta se baš uvek desi sa onom Čehovljevom puškom koja visi na zidu u prvom činu...
Podrška Miri Furlan
TAKOĐE igrom sudbine i diktatom reditelja naših života, izgnana sa ovih prostora i iz profesije u ono zlo doba - glumica Mira Furlan, u svojim se zapisima prisetila i Žarka, te njegovog usamljenog glasa podrške:
- Nisu svi u Beogradu zanijemjeli. Moj partner u predstavi, Žarko Laušević, prokomentirao je javno moj odlazak:
"Svi smo izgubili bitku. Beograd je izgubio veliku glumicu - kao eklatantan primer gluposti i besmislenosti rata. Mislio sam da smo u pozorištu svi glumci... i, odjednom... Strašno je kad moraš da spoznaš da je neko Hrvat, a pre toga si verovao da je glumac... tako počinje fašizam." ( "Vreme", 16. 12. 1991. )