"U CRKVI UVEK UPALIM TRI SVEĆE" Stravičan zločin je obeležio život Žarka Lauševića
DVOSTRUKO ubistvo obeležilo je život glumca Žarka Lauševića.
U noći između 30. i 31. jula 1993. godine, Laušević je u podgoričkom kafiću "Epl", posle tuče u kojoj je učestvovao sa bratom, usmrtio Dragora Pejovića (20) i Radovana Vučinića (21) i ranio Andriju Kažića.
Za dvostruko ubistvo glumac je bio osuđen na 13 godina zatvora.
Žarko Laušević živeo je u Americi i navodno se plašio osvete, a po drugoj verziji vrebala ga je poternica Višeg suda u Podgorici, po kojoj bi trebalo da odmah bude upućen na izdržavanje kazne.
Lauševićima su presude donošene pet puta: Žarko je prvobitno, u jesen 1993. osuđen na 13 godina, Branimir na dve, i ta presuda je i posle žalbi potvrđena.
Zatim je tadašnji Savezni sud poništio te presude, a na novom suđenju, u februaru 1998. godine, pred većem sudije Svetlane Vujanović, kazne su drastično smanjene: Žarko je osuđen na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane, dok je Branimir oslobođen. Isto veće i sudija potvrdili su tu presudu, 28. oktobra 1999. ali je i takvu odluku, na žalbu i tužioca i odbrane, poništio Vrhovni sud.
Konačno, 30. marta 2001. godine, Vrhovni sud je preinačio kaznu Žarku na 13 godina, a Branimir je i ovog puta oslobođen.
Tri godine ranije, međutim, u vreme kada je visina tadašnje kazne to dozvoljavala, Žarko Laušević je izašao na slobodu i ubrzo zatim otišao u inostranstvo.
- Nisam izgovorio svoju završnu reč na ovom poslednjem suđenju. A hteo sam ponovo da kažem tim unesrećenim porodicama da shvate, ako mogu, koliko sam svestan zla koje sam im naneo, tragedije koju su doživeli i koju doživljavaju - kazao je Laušević u jedinoj ispovesti novinarima pred odlazak u inostranstvo. - Znam da bol ne čuje, ali ne bi bilo od mene srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije... U crkvi uvek upalim tri sveće: za oca i njih dvojicu. Mora biti da smo nešto teško zgrešili sva trojica. I njih dvojica i ja, pa nas je Bog tako sastavio: da njih kazni mojom rukom, mene njihovim glavama...