LIKOVNO BLAGO IZ HRAMA KNJIGE: Narodna biblioteka Srbije predstavlja svoju umetničku zbirku reprezentativnom izložbom u Galeriji SANU (FOTO)
I GALERIJA, i biblioteka, su rezonatorske kutije za srca. Tu se odvijaju čudna prepoznavanja. Biblioteka je vrt u džepu. Galerija je more. I biblioteka i galerija su područja apsolutne mogućnosti, sve do najdalje slutnje. I biblioteka i galerija namenjene su onima koji hoće da se osećaju živim.
Biblioteka u plamenu, Antona Hutera, Foto promo
Ove misli Vladimira Pištala, upravnika Narodne biblioteke Srbije, otisnute na zidove Galerije SANU, deo su izložbe "Oslikavanje hrama knjige". Postavka koja je spojila našu najbitniju biblioteku i najznačajniju galeriju, otkriva tajne za javnost gotovo nepoznate likovne zbirke NBS, u kojoj je čak 250 dela naših velikih umetnika, nastala u 19. i 20. veku. To su radovi Đure Jakšića, Save Šumanovića, Miodraga Protića, Petra Lubarde, Milana Konjovića, Lazara Ličenoskog, Miće Popovića, Mladena Sibinovića, Vladimira Veličkovića, Cuce Sokić, Petra Omčikusa, Dušana Otaševića, Mrđana Bajića... Foto promo
Povod za izlaganje zbirke, nastale uglavnom donacijama, legatima, poklonima, otkupima, pa čak i zbrinjavanjem nekih dela u kriznim vremenima (deo kolekcije iz mMinistarstva kulture dospeo je tu vreme bombardovanja 1999) je obeležavanje pet decenija otkako je, u Karađorđevom parku, sazidana prva nameski pravljena zgrada za neku biblioteku kod nas. I još jedan - ove reprezentativne likovne radove publika nije videla još otkako je otpočela rekonstrukcije zdanja NBS, 2007. godine.
- Tokom radova slike su sklonjene sa zidova biblioteke u nadi da će se ponovo vratiti - kaže, za "Novosti", Mirjana Simoski,iz Službe za programe iz kulture i odnose s javnošću NBS, koautor izložbe zajedno sa Dušanom Zlokolicom, urednikom kulturnih programa Narodne biblioteke Srbije. - Izmenom enterijera, međutim, nije više bilo mogućnosti da one budu pred gledaocima. Tako se pojavila želja da budu predstavljene u nekom izložbenom prostoru, za šta se sada otvorila reprezentativna mogućnost da to bude u Galeriji SANU.
Likovna zbirka - u Muzeju književnosti
UZ postojeće depoe, koji su preopterećeni bibliotečkim fondom, kako je juče rekao upravnik NBS, u planu je proširenje.
- Mi smo na ivici kapaciteta, pa ćemo zato graditi nove depoe, koji se neće videti na ulici, jer će biti pod zemljom - rekao je Pištalo. - Tu je planiran i Muzej književnosti, gde će se naći mesta i za likovnu zbirku.
O kako vrednoj kolekciji je reč, verovatno najbolje govori podatak koji iznosi sagovornica: čak 82 slike i 17 skulptura, označene su kao kulturno dobro.
- Naša koleginica, višegodišnji bibliotekar Ivana Nikolić, osmislila je akciju prikupljanja slika za NBS - otkriva Mirjana Simoski. - Ona je išla kod autora, pregovarala sa njima da dela poklone, a zauzvrat biblioteka bi ih izložila, kako bi bila stalno pred ljubiteljima umetnosti.
Prema rečima autorke izložbe, zbirka je bila veoma interesantna za analizu, zbog heterogenosti radova, ali je cilj bio da se za izložbu odabere što više onih koja su proglašena za kulturno dobro. Tako su izdvojena 64 dela, šezdesetak autora.
- Na postavci je kao prva slika, na samom ulazu "Biblioteka u plamenu" Antona Hutera, koja predstavlja bombardovanu zgradu biblioteke na Kosančićevom vencu, u čijem komšiluku je živeo - nastavlja sagovornica. - Ona je sećanje na biblioteku koja je izgorela, ali nije se skroz ugasila.
Broj "S1" - Đura Jakšić
U ZBIRCI NBS posebno mesto zauzima "Žena u srpskom", pesnika i slikara Đure Jakšića, o čemu Mirjana Simoski, kaže:
- Ne znamo kako je došla u zbirku, ali nosi broj "S1", što znači da je to prva slika koja je dospela u kolekciju. Čuvamo je na posebnom mestu u biblioteci, a na ovoj postavci biće na posebnom zidu.
Najveći deo zbirke, prikupljen je 1991. kada se pripremala izložba u znak sećanja na pedeset godina od bombardovanja, ističe autor Dušan Zlokolica:
- Ta postavka predstavljena je u galerijskom prostoru NBS. Posle toga, dela iz zbirke su, u saradnji sa kustosom Narodnog muzeja, Nikolom Kusovcem, našla mesto na zidovima javnih prostora NBS. U jednom periodu, bila je to jedna od retkih stalnih postavki dostupnih građanima, sve do rekonstrukcje kada je sklonjena od očiju javnosti. Obeležavajući sada 50-godišnjicu podizanja zgrade, kolekciju smo izneli van njenih zidova, na uvid javnosti. Foto promo
Kao još jedan kriterijum, kojim su se vodili u odabiru dela za izložbu u Galeriji SANU, Zlokolica navodi i želju da se pred publiku iznese i ono što najmanje ima prilike da vidi. A to su dela koja se nalaze u kancelariji upravnika, odnosno prostorijama koje su dostupne samo zaposlenima u biblioteci:
- Centralni prostor, kada se uđe na izložbu, upravo je posvećen delima iz kancelarije upravnika, a tu je i čuveni portret Vuka Karadžića, delo Miće Popovića, koji je ikoničan za Narodnu biblioteku, i jedina je slika vraćena na naše zidove, posle rekonstrukcije.
Dela sačuvana - neokrnjena
NA pitanja novinara šta je sve u vreme bombardovanja dospelo iz Ministarstva kulture u NBS, rečeno je da o tome ne postoji precizna dokumentacija, i da je to posle 24 godine teško utvrditi (osim za jedan portret Nikole Tesle i jedno delo Mrđana Bajića). Ali, i da je sve što je u biblioteku stiglo i dalje u zbirci.
- Zemlja je tada bila u ratu, i u nekim drugim institucijama i bankama, nestajali su vredni radovi, dok ovde imamo sasvim drugačiji primer, gde su bibliotekari i svi drugi koji su u tome učestvovali, uspeli da sačuvaju neokrnjena umetnička dela - zaključio je Vladimir Pištalo, direktor NBS.
A o slikama koje se nalaze u kabinetu upravnika NBS, na postavci se može pročitati:
- I u ključu sagledavanja likovne zbirke ove kuće možemo reći da se upravo ovde čuvaju neka od najznačajnijih dela, koja po svom izboru i kvalitetu opisuju prirodu i značaj kolekcije: "Kosovski boj" Petra Lubarde, kao simbol nacionalne istorije; "Portret Miloša Crnjanskog" Save Šumanovića, kao simbol javnog i privatnog u umetnosti; "Slikar" Miće Popovića, kao simbol kritike umetnosti, odnosno jednog od najznačajnijih elemenata slobode duha jednog naroda. Foto promo
Posetioci izložbe u Galeriji SANU imaće jedinstvenu priliku da vide i kako je jedan naš likovni genije video drugog, književnog genija. A aktuelni upravnik biblioteke, pisac Vladmir Pištalo, opisao je ovo delo, u tekstu koji je uz njega izložen:
- Portret koji je naslikao Sava Šumanović lebdi iznad mog potiljka. Gledam ga kada odlazim na posao i kada odlazim sa posla. Ostali deo vremena on deluje svojim prisustvom. Vesna Burojević, jedna od najvećih stručnjaka za ovog slikara, rekla mi je da portret niakda nije bio u Šidu. Nastao je u Parizu 1921. To je netipičan Šumanović. Nema bleska behara i snega, nema šorova ni ružičastih aktova, ni grožđa. Nema šidske svetlosti, predela, kao da ih nikada nismo videli, kao da ih oni koji žive u Šidu dosad nisu videli. Ili kao da su ih videli u snu. Ova slika liči na eksperimente iz dvadesetih, na kojima je ispisan broj kao u nekoj fabrici i klanici. Na slici je lep mladić, sličan onom na čuvenoj fotografiji sa dva slapa kose. Ime mladića je Miloš Crnjanski.