PUSTILA SAM RUKU DA SLIKA: Milica Šuica Vučetić o svojoj devtoj samostalnoj izložbi (FOTO)

- U ovom danas periodu mog slikarskog nastojanja pustila sam ruku da sama slika! Slike su nastajale iz podsvesnog ili nadsvesnog oslobađanja i neposrednog zamaha i pokreta. Simboli i znakovi su netraženi, a nađeni u energiji i temperamentu moje troje dece koja još nisu pošla u školu. Okruženje u kojem se krećem su dečija soba, kuhinja i terasa iznajmljenog stana- ističe umetnica uz belešku koja prat ovu postavku.

Kako objašnjava, slika na bilo čemu: običnom papiru, kartonu, platnu bilo koje veličine, kao što njena dvogodišnja ćerka Sofija švrlja po zidovima ili poput petogodišnje Angeline koja crta ženski raščupani lik, tvrdeći da je to njena mama ("Još ne mogu da pratim sedmogodišnjeg sina Lava koji slika Spajdermena").

- Zamišljam kako bi to bilo da kamera uđe i snima šta se dešava u dečijim snovima - tvrdi Milica Šujica Vučeti. - Takvu kameru rado bih unela i u sopstveni san! Od svih umetnosti slobode ima najviše u slikarstvu. Jer ona je u prostoru, u bojama, u kretanju linija, ali sloboda slikanja nije ni umilna ni čedna. Jer "naslikati jednu sliku isto tako je teško kao naći dijamant" ispovedao se Van Gog. Suština slikarstva je u njemu samome, u njegovim kriterijumima. Sve što bi pokušala da objasnim u svojim slikama, znam da to nije slikarstvo.

Autorka rođena 1984. godine u Beogradu, diprlomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti, na odseku primenjeno vajarstvo, tvrdi da su boje najizraženije kod Velaskeza, slikara nad slikarima:

-Ja volim crnu boju, ona dospeva u svet da bi omogućila postojanje lepote. Tako nekako mislila je i Koko Šanel. Ja nastojim da slikam. Svideće se to njima jednoga dana, govorio je Ludvig Van Betoven.