JUBILEJ SRPSKOG BARBAROGENIJA: U Domu Jevrema Grujića 90. rođendan Milića od Mačve obeležavaju izložbom 60 njegovih slika (FOTO)
JOŠ kao gimnazijalac Milić od Mačve, izrekao je svoju "Slikarsku zakletvu" pred ogledalom: "Ja moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!" I tako je i bilo.
Foto Dom Jevrema Grujića
U čast jubileja ovog velikog srpskog slikara, rođenog kao Milić Stanković, pre 90 godina, u polju kukuruza u selu Belotić na području Mačve, od majke Desanke i oca Radovana, u Domu Jevrema Grujića otvorena je izložba "Nebeski Milić". Postavka, kako, za "Novosti", objašnjava Branka Conić, direktorka ovog muzeja i koautorka, uz Andreu Milojević, istoričarku umetnosti, obuhvata više od 60 dela i umetničkih instalacija, nastalih tokom prvih 30 godina stvaralaštva Milića od Mačve. Foto Dom Jevrema Grujića
- Ova izložba je posvećena srpskom Barbarogeniju, Troludaku (kako je sam sebe prozvao), ukrotitelju vetrova, čuvaru duhova, graditelju kula i nebeskih vrtova, mačvanskom plemiću, slikaru mašte, pesniku boja, magičaru i poetskom fantastičaru, konstruktoru i vizionaru, koji u sebi krije razbarušenost Dalija i svestranost Leonarda - ističe Conićeva. - Posvećena je, ali i otvorena u ime žena - majki, supruga i ćerki koje su ga bodrile, podržavale, inspirisale i koje i danas nastavljaju da prenose njegova dela na naredne generacije, čuvanjem i izlaganjem njegove bogate umetničke zaostavštine.
Ushićenje i strahopoštovanje
TU DOMU Jevrema Grujića, gde će izložba moći da se pogleda četvrtkom i petkom od 15 do 20, odnosno subotom i nedeljom, između 11 i 16 časova, kažu da je njeno organizovanje propraćeno sa strahopoštovanjem, ushićenjem i mističnim nemirom duše.
Retrospektivu je otvorio naš ugledni istoričar i teoretičar likovne umetnosti Đorđe Kadijević, koji je bio prisan Milićev prijatelj, ali i venčani kum. Prema njegovom mišljenju, reč je o umetniku koji je bio specifičan fenomen jugoslovenskog slikarstva, jedan od retkih akademskih slikara koji je zadržao autentično, izvorno osećanje načina izražavanja svojih doživljaja, estetskog iskustva i lepote sveta. Foto Dom Jevrema Grujića
- Gotovo ništa od onog najizraženijeg u njegovom slikarstvu, nije mogao naučiti na akademiji, imao je to urođeno, prirodno, zavičajno osećanje sveta koje je umeo da prenese na platno - objašnjava Kadijević, za "Novosti". - Voleo je da slika toliko da je svaki njegov dan u potpunosti bio - radni dan, od jutra do mraka.
Držao se svoje linije
BIO je slikar neiscrpne mašte, koja nije bila komponovana od nečeg "spolja" naučenog, već je izvirala iz njega - sasvim izvoran u inkarnaciji prizora vlastite imaginacije - naglašava Kadijević. - Transformisao je jedno usko umetničko i za umetnost vezano istorijsko, čovečansko osećanje u sebi, u ono što će izraziti kao slikar prirode, ljudi, religijskih tema, ili autobiografskih momenata. I po ovome se bitno razlikovao od svih iz svoje generacije: na njega nije uticao snažan impuls oduševljavanja modernom umetnošću. Dok su se drugi iz njegovog naraštaja takmičili šta će naučiti i preuzeti od Nemaca, Francuza ili Italijana, on se držao svoje "mačvanske" linije.
Bio je, kako ističe sagovorenik, slikar velikog talenta, mada donekle suženog kruga interesovanja na nivou opšteg obrazovanja i visoke kulture, zbog čega je za one koji nisu voleli njegovo delo ostao "seljački slikar", ipak:
- Milić je bio možda jedini autentični predstavnik ljudskog života onakvog kakav on jeste, raspet između stvarnosti i fantastike. Istančane, virtuozne tehnike, sa mnogo smisla za detalj i vrlo bogatim figuralnim prikazima, nikada zbrkanim ni konfuznim, već uvek razgovetnim i upečatljivim - uvek se setim fantastičnog prikaza njegovog mačvanskog sela Belotića, u trenutku kada se na drumu susreću svadbena i pogrebna povorka, tog izvanrednog simbola univerzalne vrednosti koji aludira na ljudsku sudbinu, a svaka tako počinje i tako se završava. Foto Dom Jevrema Grujića
Prema Kadijevićevim rečima, Milić je slikao sa velike blizine, zbog čega njegove slike najsnažnije deluju sa udaljenosti od metar do dva. Zbog popularnosti, pre svega u svetu ali i kod nas, bio je u prilici da se od svog slikarstva bukvalno obogati. Gradio je kuće, vile, zamak u Mačvi...
- U izvesnom smislu, Milić je bio "najnarodniji" slikar u nas posle Drugog svetskog rata, ali na njemu se pokazala i naša sklonost zaboravu. Vrlo brzo posle smrti popularnost mu je opala, a danas jedva da ga iko i pominje, pa i ovu retrospektivu organizuje porodica, a ne neka zvanična institucija. Ali, to se ne dešava samo kod nas, i jedan Vermer pao je u zaborav na cela tri veka. U sredini osuđenoj na amneziju, "sada i ovde" ima vrlo malo mesta za Milića od Mačve. No to je privremeno, jer će doći na svoje mesto - on ostaje stabilan, integralni deo jugoslovenske kulture i umetnosti i ima zagarantovano mesto u istoriji ne samo naše, već i šire evropske umetnosti - zaključuje Đorđe Kadijević.