REMEK DELA DEVETE UMETNOSTI: Vrhunska nova izdanja naših strip izdavača na Sajmu knjiga
MNOŠTVO su novih izdanja svojoj vernoj publici i ove godine na Sajmu knjiga predstavile izdavačke kuće specijalizovane za devetu umetnost - ima tu, zaista, ponečega za svačiji ukus, podsećanja na klasike, repriza velikih dela u novom ruhu i premijera kultnih, ali i sasvim novih stripskih ostvarenja.
Promo
Trijumf vizuelnog pripovedanja, na gotovo četiri stotine stranica, ostvaren je u najiščekivanijem delu u novijoj istoriji stripa, legendarnom projektu "Čudovišta" na kome je Bari Vindzor Smit radio duže od tri i po decenije, a koji je na srpskom jeziku predstavljen zahvaljujući kući "Makondo" koja umnogome gradi ime na velikim i izazovnim izdavačkim poduhvatima.
Porodična drama, politički triler, metafizičko putovanje, intimni portret pojedinaca koji se bore da povrate svoje živote ali i epska politička odiseja kroz američku istoriju omeđenu dvema generacijama - sve to su delom "Čudovišta". Trauma, sudbina, savest, iskupljenje, tek su neke od brojnih tema koje se ukrštaju u najambicioznijem grafičkom romanu u karijeri autora, ovenčanom sa tri Ajznerove nagrade 2022, uključujući i onu najvažniju, za najbolji grafički roman.
"Lokomotiva" i "Sistem komiks" na Sajmu predstavljaju mnoštvo novih, na različite načine (i za različite društvene grupe) intrigantnih izdanja, a među njima je i album "Crveni slonovi", prvi iz trotomnog serijala na srpskom naslovljenog (izmišljenom?) rečju "Komunarke". Podsećajući na činjenicu da je među učesnicama krvave epizode Pariske komune bilo i žena, buržujki, radnica, prostitutki, Francuskinja i strankinja, poznatih i anonimnih, koje su sve došle na barikade i uzele oružje u ruke odlučne da brane svoje prava - Vilfrid Lupano je odlučio da oživotvori sudbinu tih "komunarki", žena - učesnica Pariske komune, kroz serijal čiju priču nose talentovani crtači, a u prvom albumu to je Lusi Mazel.
"Stalker" i na ovaj Sajam donosi s velikom strašću probrane i sa ljubavlju opremane, prevođene i objavljivane albume majstora, među njima i jedan od ranih ali do danas najcenjenijih radova Tardija, velikana francuskog stripa. U "Ledenom demonu" on je pokušao da osmisli strip kakav bi zajednički mogla sačiniti njegova dva duhovna oca, Žil Vern i Gistav Dore, dajući im omaž ali vešto izbegavši da svoj rad pretvori u jeftinu kopiju tuđeg stila. Uvodeći elemente humora apsurda, pa i parodije, mladi autor radeći na "Demonu" ovladava sopstvenim manirima, i u ovoj dinamičnoj avanturi žilvernovske estetike, vizuelno spektakularno izvedenoj, naziru se odlike poznijeg, zrelog Tardija a priča (p)ostaje jedna od temeljnih tačaka Tardijeve fikcije.