ĆIRILICA JE DEO NAŠEG KULTURNOG NASLEĐA: Održana konferencija o značaju našeg pisma

Dom Vojske Srbije danas je bio rad da primi sve ljubitelje srpskog jezika i kulture, odnosno sve one koji poštuju, čuvaju i vole ono najlepše što je iznedrio naš jezik – ćirilicu. Ako ćemo suditi po broju ljudi koji su došli da čuju ovu konferenciju posvećenu našem nadaleko poznatom pismu, možemo donekle biti spokojni da će se još dugo među nama pisati upravo njime.

Konferenciju je svečano otvorio prof dr. Ivica Radović, državni sekretar Ministarstva prosvete, rekavši da mu je čast da prisustvuje konferenciji koja se bavi ovako važnim pitanjem. 

- Status srpske ćirilice jasno je definisan Ustavom Republike Srbije gde se u Članu 10 govori o službenoj upotrebi jezika i pisma. Na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, 15. septembra 2021. godine, u Srbiji i Republici Srpskoj usvojen je zakon o očuvanju ovog srpskog pisma - istakao je prof dr. Radović.

On je, takođe, dodao da su i latinica i ćirilica deo našeg kulturnog nasleđa i naš zadatak je da ih negujemo, čuvamo, ali i da ih činimo dostupnim u mnogim okolnostima digitalne ere.

- Zadatak obrazovanja je da motiviše učenike da i kroz nove tehnologije koriste ćiriličko pismo. Digitalizacija ćiriličkih teksova je, možemo reći, afirmacija ćirilice i našeg kulturnog nasleđa i time ih, ne samo čuvamo od zaborava, već i mnogim generacijama činimo bliskim i aktuelnim - zaključio je on.

Govornici današnjeg panela skrenuli su pažnju na sam značaj ćirilice, na njenu upotrebu, ali i status u prosveti.

- Udžbenici, didaktička sredstva i igrovna didaktička sredstva za decu predškolskog uzrasta su na ćiriličkom pismu - istakla je Snežana Milošević Ješić iz Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja.

Takođe, ona je dodala da deca koja žive u dijaspori neće imati poteškoća da usvoje ćirilicu, ukoliko im je ona dostupna i njoj su izloženi. Ističe da deca dobro usvajaju jezike, zato što su u periodu kritičkog učenja.

- Koristim priliku da pozovem nastavnike informatike da osveste da je veoma važno da svi materijali koji se rade u programskim aplikacijama budu na ćirilici - završila je Milošević Ješić.

Predrag Milićević, koji je govorio ispred RINDS-a, ističe kako se sve više pretraga vrši glasom, pa ukoliko pojam ima glasove č i ć, latinica ne prepoznaje da li je određeni pojam, na primer, koza ili koža, i postoji veliki problem komunikacije, dok kod ćirilice toga nema, te ovo ističe kao jednu od prednosti.

 - Potreba za fontovima pojavila se kada su kompjuteri uvedeni u štamparsku tehnologiju - istakla je Olivera Stojadonović, profesorka Fakulteta primenjenih umetnosti.

Ona je skrenula pažnju na tipografska pisma, odnosno fontove, ali i rukopisna pisma.

Koliko imamo besplatnih ćiriličkih fontova koji su trenutno dostupni na internetu?

Fontove možete besplatno preuzeti na sajtu Tipometar.

Na samom kraju, na veliko oduševljenje prisutnih, samu konferenciju završio je Thiago Ferreira, influenser rođen u Brazilu i tečan govornik srpskog jezika. Ono šta sa ponosom ističe jeste da je u Srbiju došao zbog ljubavi, kao i da ćirilicom piše iz istog razloga. Trudi se da svojim primerom pokaže kako se jezik, i posebno pismo, mogu naučiti brzo ukoliko pokažete dovoljno želje i interesovanja, te je njemu bilo potrebno svega dva dana da savlada tehnike pisanja.

Osnovna ideja konferencije  bila je da se na jednom mestu okupe predstavnici prosvete, medija, Registra nacionalnih internet domena, lingvisti, uticajni predstavnici šire i mlađe populacije i razmotre sve izazove očuvanja i upotrebe ćiriličkog pisma u eri digitalizacije, kao i da zajednički dođu do rešenja prevazilaženja do sada uočenih prepreka. 

BONUS VIDEO: Počastvovani smo od našeg predsednika: Porodica malog Lazara za Novosti