BOLNE TAČKE NAŠEG DRUŠTVA: Obeleženo devet decenija od rođenja velikog srpskog pisca Slobodana Selenića
DEVET decenija od rođenja velikog pisca Slobodana Selenića (1933-1995) obeleženo je u sali "Vasko Popa" gde su govorili Vladan Bajčeta, Marko Avramović i Igor Perišić.
Foto Dokumentacija Borba
U svim romanima Selenić se opsesivno bavio velikim društveno-političkim preokretom koji je nastupio sa dolaskom Komunističke partije na vlast i porazom srpske građanske klase, rekao je Bajčeta, i dodao:
- Pripadajući na neki način i jednom i drugom svetu prema porodičnom poreklu, ali i vlastitim opredeljenjima, Selenić je izuzetno dobro upoznao sukobljene strane i sa vanrednom pripovedačkom umešnošću predočio njihov sudar u prestonici socijalističke Jugoslavije. Mimoišao ga je, pritom, sirenski zov postmodernističke tekstualne kombinatorike i pisao je dela sa likovima od krvi i mesa, neverovatne životnosti i uverljivosti. Jezička virtuoznost oličena u višeglasju i autentičnosti regionalnih govora, slenga i svih ostalih varijeteta kojima je oblikovao njihove tragične sudbine nije bila viđena do tada u srpskoj književnosti, izuzev donekle u romanima Dragoslava Mihailovića.
Podsećajući da je Selenić tokom nekoliko poslednjih godina života, u vreme jugoslovenske krize, uložio svesrdan intelektualni napor da pruži doprinos što bezbolnijem izlasku iz nepovoljnih istorijskih okolnosti, Bajčeta je rekao:
- Svedočanstva svojih nastojanja sakupio je u knjizi publicističkih tekstova "Iskorak u stvarnost" (1995), čiji izlazak iz štampe nije dočekao. Bio je učesnik srpsko-slovenačkih razgovora u jesen 1987, održanih u prvoj etapi u Ljubljani, a zatim i u Beogradu, sa težnjom da se rasvetli položaj republike koja će prva istupiti iz federativne zajednice. Učestvovao je i u razgovorima srpskih i hrvatskih intelektualaca u Zagrebu 1993, posvećenim mogućnostima pacifikovanja zaoštrenog sukoba dveju osovinskih republika Jugoslavije; a zatim i na susretu pisaca u Beču u organizaciji "Inicijative za hrvatsko-muslimansko-srpski mirovni dijalog". Potpisivao je veliki broj proglasa, javnih apela, peticija i svih drugih pokušaja da se politički radikalizam, a kasnije i ratni ishod sučeljenih strana, što pre i što bezbolnije stiša. Igor Perišić/Vladan Bajčeta, Foto D. Milovanović/N. Skenderija/Z. jovanović
Iako je prošlo devet decenija od rođenja i skoro tri decenije od njegove smrti, teme kojima se ovaj pisac opsesivno bavio u svojim, i za njegovog života, a čini se i danas, veoma čitanim romanima i dalje su u žiži naše kulturne, društvene i političke javnosti, možda čak i više nego što su to bile u trenutku kada se ovaj pisac na njih osvrnuo, naglasio je Marko Avramović:
Plitki grobovi
SELENIĆ je veliki dramski pisac u romanu gde je postigao ono o čemu većina književnika teži, a to je da su ga podjednako voleli i publika i kritika. Pored ostalog, njegov opsesivni motiv bili su plitki grobovi. Preko upečatljivih slika on je uspeo da dočara srpska stradanja koja nismo, s jedne strane dovoljno duboko upamtili, dok bi, s druge strane, takva povlašćena mesta Selenićeve proze trebalo da nas opominju da nam se sličan udes više nikada ne ponovi - rekao je Igor Perišić.
- U pitanju su odnosi Srbije i Evrope, koju je ovaj autor najizrazitije tematizovao u svom možda i najpoznatijem romanu "Očevi i oci", zatim srpsko-albanski odnosi i kosovsko pitanje kojih se on dotiče u nagradom nagrađenom romanu "Prijatelji", pa zatim genocid u NDH i odnos prema ovom teškom nasleđu, kako u našoj tako i u hrvatskoj sredini, što je u središtu pažnje romana Timor mortis i recimo još, ratovi za jugoslovensko nasleđe koje je Selenić među prvima uveo u srpsku književnost u svom poslednjem za života objavljenom delu "Ubistvo s predumišljajem". Potvrđuje se stoga da je ovaj romansijer bio izrazito senzibilan za neuralgične tačke našeg društva, ne prezajući da na njih u svojim knjigama na izuzetno visokom zanatskom nivou da neposredan, i kako se danas ispostavlja, trajan odgovor.