POZORIŠNA KRITIKA: Putnik kroz ljubav - Peter Handke "Don Huan",režija LJubiša ristić, KPGT

Nobelovac Peter Handke, i sam opsednut putovanjem kao motivom za pripovedanje ("Zimsko putovanje ili pravda za Srbiju", "Kradljivica voća", putovanje u potrazi za glavnom junakinjom, "Vožnja čamcem" u Burg teatru...) i Don Žuana (Huana) stavlja u proces sedmodnevnog putovanja, kada, širom sveta, sreće sve same divne žene. Handkeov junak, željan putenosti, posle dugogodišnje apstinencije, zaljubljuje se u mnoge dame, slobodne i zauzete i uživa u ljubavi sa njima, ali,ipak, najviše uživa u pripovedanju o tome slučajnom slušaocu, kome se ispovedi do kraja, kao da ga je čitav život tražio. Handkeov Don Žuan nije satir, već putnik željan igre zavođenja, bilo da zavodi, ili biva zaveden. Majstorski pripovedač, Handke na tom putovanju, kroz Don Žuana, zavodi i kuvara, slučajnog ispovednika, ali i sve one koji tu ispovst i pripovest slušaju. Ljudsko biće žudi za zavođenjem, zpa je zato i politika pogubna moć manipulacije, žešće nego erotika sama.

Tu Ljubiša Ristić majstorski pronalazi razlog da čitavu pripovest (ispovest) o putovanju po sebi samom, a kroz ljubav, smesti u pantagruelovsku krčmu, u kojoj dva kuvara, na podestu, sve vreme kuvaju hranu, koja zanosno miriše, pripovedajući...Don Žuan je samo jedan od učesnika u svojoj ispovesti, on je "poslužen" uz obrok, koji se sastoji od zavodljivog pripovedanja kuvara, Don Huanove ispovesti, slasne supe od luka, uz hleb sa orasima i divno vino, ali i od buketa lepotica, koje predstavljaju podneblje i vrstu strasti (kroz ples), kome niko, a naročio željni Don Žuan ne može da odoli... Smenjuju se jezici, melosi, nošnje, mirisi hrane, napevi, muzika, a gledalac, kako to Ljubiša inače "podmeće", uživa svim čulima, toliko zanesen ambijentom, lepotom, pričom i sopstvenim ushićenjem, da i ne primeti koliko je lepotica prodefilovalo kroz Don Žuanovu postelju, mnoge ni najmanje lepe... Lepa pripovest i ljubav za susret sa njima, od njih će stvoriti događaj koji se pamti.

Mag pozorišnog zavođenja, Ljubiša Ristić, u Peteru Handkeu je pronašao idealnog partnera za stvaranje teatarske iluzije, kojoj se veruje i koja ,ini da je sve mogućno i opravdano. Ako čini dobro junaku, glumcu i gledaocu.

Za izuzetnu dramaturgiju krčme, zaslužna je scenografkinja, Bojana Đurović, za kostim, koji je čitav dramski lik, kostimografkinja, Zdravka Kulijer, za bogatu koreografiju Anisja Gavrilović. Spretni kuvari(stvarno kuvari) su bili Dmitri Korać i Jovan Petrović, Don Žuana je uverljivo predstavio Mihailo Perišić (igra u alternaciji sa Đorđem Galićem), Molijera je verno pokazao Eldar Zubčević, Zganarela Milan Pelivanović, a monahinje iz manastira Por Rojal de Šamps, uz mnoge duge dame, dočarale su lepotice, Anisja Gavrilović, Jovana Nikolić, Marina Rakić, Dejana Džinić, Anastasija Knežević, Doroteja Popova, Dina Vučaj, Hajdi Stavreva, Kristina Paunović, Jovana Vukojičić i Kristina Milešević.

Još jedno uživanje u tekstu, igri i predstavi u KPGT.