ČITALAC JE OGLEDALO PISCA: Pod kupolom Hale 1 sinoć pred brojnim posetiocima svečano otvoren 66. Međunarodni Beogradski sajam knjiga

Ovo je istakao pisac i izdavač Vladislav Bajac otvarajući 66. Međunarodni beogradski sajam knjiga, u Hali 1. Na velikoj smotri pisane reči učestvuje oko 400 izlagača iz naše zemlje i sveta.

- Nijedna knjiga nije zapravo napisana dok nije pročitana; nijednu nije završio pisac već - čitalac. Piščeva su slova, čitaočeva je tačka. Čitalac je odjek, eho, ogledalo pisca - rekao je Bajac.

- Čitaočevo tumačenje, njegova/njena interpretacija, ma kako piščeve poruke bile jasne, poslednje je dopisivanje knjige. Tako u svakoj knjizi, pored imena pisca, stoji nevidljivo ime čitaoca koji u procesu čitanja prvo prepisuje sebi u svoj um ono što čita, a potom to isto interpretirajući - dopisuje. Koliko čitalaca, toliko različitih tumačenja jedne iste knjige. Kakvo bogatstvo!

Ističući da je i pisanje, a ne samo čitanje, jedan od najefikasnijih lekova protiv globalnih pošasti, Bajac je rekao:

- Knjige su se pisale i čitale u vremenima svih epidemija, loše vođenih politika i država, ratova i prirodnih nepogoda jer su pokazale da su odlična uteha, brza i svrsishodna obmana, sigurna ispovedaonica, čvrsta podrška, pouzdani prijatelj, onaj nadohvat ruke. I ljubav za ceo život. Ako postoji nešto što knjiga želi, to je da - traje.

Najstroži sudija knjizi je vreme. Kada knjiga traje, znači da je "osuđena" na kvalitet. Kada uspe za života pisca, on biva privilegovani svedok sopstvenog uspeha u vremenskoj sudnici. Kada knjiga preživi autora, ulazi u Čistilište. Kada ga nadživi, izborila se sa Utopijom. I možda ušla u Raj. Pisac tada, a zapravo od još mnogo ranije, više nije važan. Važna je knjiga. Ona je ostala.

Govoreći u ime Francuske, zemlje počasnog gosta, Matijas Enar, francuski pisac je naglasio:

- U ovim vremenima u kojima odjekuje prasak bombi i jauci žrtava, u kojima osećamo da se naše nade ruše u ratu, u sveprisutnosti razaranja, utešno je otkriti da naše reči i dalje mogu da prelaze granice - naglasio je Enar. - Knjige uvek mogu da putuju, za razliku od velikog broja ljudi na planeti. Ima u ovoj rečenici neke tužne nade. Ili apsolutnog očajanja. Mi smo ovde kako bismo proslavljali knjigu. Proslavljali misao i stvaranje.

Pitajući se da li nam, suočenim s političkim neizvesnostima, sukobima, krizama, knjige i dalje mogu biti od pomoći, Enar je ponudio sledeći odgovor:

- Roman, govorio je Aleksandar Dima, razuzdava pustolovne konje - i zaista, roman vodi u nepoznato; roman vodi na putovanje. Roman nam omogućava da napustimo svet. Onom ko živi od fikcije, istina je odvratna, dodaje Viktor Igo. Mnogi danas žive od fikcije. Ali roman, književnost, to je nešto više od fikcije, više od razonode koja nas udaljava od surovosti sveta, koja između nas i stvarnosti stavlja veo iluzije. Roman, književnost, to je otvaranje prostora misli. Knjige nam otvaraju neko drugo vreme, neki drugi svet, u kom prestajemo da budemo anestezirani majmuni, u kome nam sadašnjost više ne zamagljuje pogled, već ponovo postajemo misleća bića, građani.

Svakoga dana od 10 do 21 čas knjigoljupci će imati prilike da prisustvuju brojnim tribinama posvećenim književnosti, izdavaštvu, kritici, uređivanju knjiga, bibliotekarstvu, medijima. Povodom godišnjice rođenja književnih klasika govoriće se o delima Crnjanskog, Domanovića, Zmaja.

Druženja na štandu "Novosti"

GUŽVA je juče vladala i na štandu "Novosti", na kojem čitaoci svih generacija mogu pronaći nešto za sebe.

Planiran je čitav niz susreta naših autora sa čitaocima, a prvi će na štandu "Novosti" svoju knjigu "NLO nad Balkanom" potpisivati novinar naše kuće Dragan Vujičić, sutra od 17 časova.

Milanko Šekler će se sa čitaocima svoje knjige "Dosije Ukrajina" družiti i potpisivati primerke u sredu 25. oktobra od 16 časova.

Dan kasnije, u četvrtak od 15 sati, Žiža Radivojević potpisivaće primerke svoje knjige u izdanju "Novosti", "Stranci koji su zadužili Srbiju".

Istog dana od 17 časova, svoju publiku na našem štandu očekuje veliki pesnik, akademik Matija Bećković, čija poslednja tri izdanja objavljena za "Novosti" ("100 portreta", "Mojih 80", "Onamo namo") kompletiraju srpsku trobojku.

Velika moć prevođenja

- VEZE između nacija mogu se tumačiti kroz njihove međusobne prevode. Francuska i Srbija su od XIX veka izatkale književne veze kroz prevođenje. Jugoslovenska, kao i srpska poezija i romani, doživeli su veliki uspeh u Francuskoj, i obrnuto - nažalost, prevoda nikada nema dovoljno. Izbor dela koja se prevode i jezika sa kojih se prevodi ukazuje na mreže savremene političke dominacije: u Francuskoj se neuporedivo više prevodi sa engleskog, pa čak i sa španskog, nego sa srpskog ili nemačkog; ali i neuporedivo više sa srpskog i nemačkog nego sa arapskog ili persijskog. Ali, prevodi se, i srpski romani stižu do francuskih čitalaca - rekao je Matijas Enar.

* * * * * * * * * *

POČELI 60. MEĐUNARODNI SUSRETI PISACA U BEOGRADU, UČESTVUJE 26 KNjIŽEVNIKA IZ ŠESNAEST ZEMALjA

LITERATURA NAS ZAUVEK SPAJA

JUBILARNI 60. Beogradski međunarodni susreti pisaca, na kojima učestvuje 26 književnika iz 16 zemalja, otvoreni su juče u Narodnoj biblioteci Srbije.

Pozdravljajući goste i naše autore, Miloš Janković, predsednik UKS je rekao:

- Kultura i umetnost su univerzalne, civilizacijske tekovine i, jednovremeno, vanvremene i svevremene kategorije kojima ljudski rod potvrđuje, objašnjava, usmerava i vrednuje svoje bivstvovanje, svoje postojanje. Pisana, književna reč, kao jedna od tih tekovina, takođe nadilazi, prevazilazi i poništava sve naše razlike, ali nas, ujedno, i zauvek spaja, čini nas boljima i mudrijima, ljudskijima, punijima smislom. Verujem da će ta reč, kao i svih ovih godina, književna, literarna, pesnička reč, izgovarana na svim jezicima sveta na našim susretima, i ovog puta nadjačati i ulepšati stvarnost u kojoj obitavamo.

U besedi Đorđe D. Sibinović je naveo kako postoje dva sveta, jedan koji se događa i njega nazivamo - život, i onaj drugi, koji opisuje i razumeva, njega nazivamo - književnost:

- Napisati svet teže je i važnije nego ga proživeti i svedočiti pukim činjenicama prisustva. Otuda, istorija sabira raznolike artefakte čije poreklo i svojstva presudno određuje epoha i način na koji su se ljudi povezivali, dočim, pisana predanja jednako pretrajavaju etape, setno ispraćaju prevaziđeno i oslanjaju se na jezik i pismo kao neprekinuti prolaz potvrdi da je ono najvažnije o nama, ono što je napisano. Svi tragamo za istinom. Ona je nevidljiva i nesaznatljiva pred našim očima dok se događa, zato što se rađa i umire u trenutku. Kada pojedinac traga za istinom, on zamire u ograničenjima motiva i razloga pretrage; kada za istinom traga pisac, granice se same povlače pred nepredvidljivošću beskonačne spremnosti da se dostignuti cilj objavi kao obretenje: pisac piše istinu o istini! Književnost je ta nepromenljivost, a njena deca su pisci.

Jedina deca sveta koja odgovornošću za pisanu reč uzvraćaju darivanu ljubav, najsrećnija deca sveta jer su im roditelji knjige, a staništa srca ljudi koji čitaju - zaključio je Sibinović.