POZORIŠNA KRITIKA: Budimo potomci, da bismo bili preci-Ivana Sajko: JEANNE. Režija: Anja Suša. Pozorište Riksteater i Dramaten, Švedska
Kakav svet ostavljamo svojoj deci je pitanje od najvećeg značaja, a podrazumeva priznanje, kakav svet smo i sami nasledili i kolika je naša krivica u njegovom daljem urušavanju. Socijalne razlike, uništavanje prirode, misija da se pomire nespojivi svetovi, tema su interesantnog pozorišnog komada hrvatske autorke Ivane Sajko, u predstavi koja tematizuje mit o neustrašivoj, viteškoj i žrtvovanoj Jovanki Orleanki (Jean D Arc), Jeanne.
foto Privatna arhiva
Devojčica Žan živi na sirotinjskoj strani jezera i kreće u misiju na drugu obalu, gde žive bogati, da bi se uverila da oni, oličeni u ideji zlata koje imaju, zaista postoje. Predstavu je režirala srpska rediteljka, Anja Suša u koprodukciji dva pozorišta, Riksteatern i Dramaten iz Švedske, gde trenutno živi i radi. Žiri 57. Bitefa je ovu predstavu nagradio najvećom nagradom, "Mira Trailović".
Dok muzičar Ade Humonen stvara živu zvučnu kulisu za bajku o borbi protiv nejednakosti i jezeru, kao granici dva sveta, koju mala Žan neće uspeti da pređe, predstavom o njoj plutaju žirafe, o kojima gledalac sluša neobično intrigantne podatke o održivosti živog sveta u ekološkoj kataklizmi (kao prevodilac je, samo sa švedskog, naznačen Đorđe Žarković, robotizovani glas na engleskom nije bio prevođen, što postaje neopravdana praksa u našem teatru).
Anja Suša, čiji rad vrlo dobro poznajemo, koja je sklona neobičnom tumačenju teksta i raskošnom, multiznačnom scenskom jeziku, izvrsne švedske glumice je, osim u uloge male Žan, smestila i u telo žirafa, te je metafora antropomorfnosti prirode obuhvatila i novo značenje, povratka dubokom smislu sklada prirode sa svekolikim živim svetom, humanim, životinjskim i biljnim. Za razliku od prirodnosti i spontanosti glumica, dvojica glumaca su imala zadatak da pokažu socijalni sloj čije se zadovoljstvo iscrpljuje bindžovanjem tv serija i mogućnošću goveđeg odreska na trpezi, jer uvek može da bude i mnogo gore. Soliter se urušava, lift ne radi, uništava se svet oko njih, jezero se isušuje, a porodica zadržava privid dobrog života, uljuljkana masovnim medijima, koji je upravo u to ubeđuju...
Predstava Anje Suše sa švedskim umetnicima je od strane žirija prepoznata kao najbolja na 57. Bitefu s pravom i bez prave konkurencije. Jedina je modernim, analitičnim, a atraktivnim scenskim jezikom progovorila o relevantnom fenomenu, rekontekstualizujući bajku, koja opominje i proteže svoje značenje i unazad, ali i u budućnost, nimalo svetlu.