OBRENOVIĆI KROZ ISTORIJU I ŠABAC: Vredno štivo o sroskoj dinastiji prikupljeno u sedam knjiga

– Projekat smo pokrenuli 2010. godine sa ciljem da prikupimo svu zaostavštinu Obrenovića, pre svega u Srbiji. Kako je projekat rastao  od 2013. godine krenuli da izdajemo, mislili smo najviše dva toma stručne kataloške publikacije „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije“. Pokušali smo da prikažemo sve to najznačajnije što se čuvalo i u Narodnom muzeju Srbije, Istorijskom muzeju Srbije, Muzeju grada Beograda ali i u Narodnoj biblioteci i Arhivu Beograda, kroz privatne zbirke, kroz na primer manastirske zbirke. Kako je materijal pristizao  iz godine u godinu i kako su nam se javile koleginice i kolege iz Francuske, Austrije i Švajcarske, čitav projekat je evolurirao 2015/16. godine i zato od treće naše knjige mi imamo i dodatak naslovu i sada je taj projekat „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope“ –  rekao je Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja i jedan od urednika ove kapitalne edicije.

Sedmi tom stručne kataloške publikacije, objavljen početkom 2023. godine, pored uvodne reči, tekstova dve recenzije, donosi još devetnaest članaka – zbir predmeta, dokumenata i umetničkih dela, neposredno i posredno vezanih za članove  vladarskog doma, a pohranjenim u posebnim zbirkama Muzeja nauke i tehnike, Muzeja Vojvodine, Prirodnjačkog muzeja, Muzeja u Kruševcu i Šapcu koji sa artefaktima  iz Arhiva Srbije i Smedereva i jednim zanimljivim rukopisom iz Čačanske biblioteke čine osnovu ove publikacije.

– Potrudili smo se da napravimo jednu lepu priču o Obrenovićima i Šapcu koju prate i predmeti iz naše zbirke. Ukupno je predstavljeno negde trideset devet, četrdeset predmeta iz naše zbirke. Tu su i neki predmeti koji su vezani za Šabac, ali se ne nalaze u našoj zbirci, kao recimo Sveto Pismo koje je Miloš Obrenović 1826. godine poklonio Šabačkoj crkvi za zdravlje  svoje braće Jovana i Jefrema. Zatim je tu zastava iz 1898. godine  Šabačkog pevačkog društva koju je Društvu poklonio kralj Milan Obrenović a koja se nalazi u porodičnoj zbirci porodice Đurković.

- Tu je i meni kralja Milana iz 1889. Potrudili smo se da na neki način damo sveobuhvatnu sliku odnosa Šapca prema Obrenovićima i Obrenovića prema Šapcu jer su Šapčani zbog velikog uticaja Jevrema Obrenovića početkom 19. veka na razvoj grada bili vrlo privrženi dinastiji Obrenović. O toj privrženosti dinastiji Obrenović najbolje govori i Katanska buna koja je bila u Šapcu i krenula iz Šapca. Zapravo pokušaj vraćanja Obrenovića i rušenja kneza Aleksandra Karađorđevića. U ovoj zbirci, koja je obišla skoro ceo svet, zahvaljujući kolegi Marušiću i Muzjeu rudničko-takovskog kraja sad se nalazimo i mi i putujemo po svetu zajedno sa ovom zbirkom –  istakao je istoričar Branislav Stanković iz Narodnog muzeja Šabac.

Prestavljajuću zaostavštinu  dinastije Obrenović, koja je sistematski uklanjana iz proučavanja istorije srpskog naroda,  publikacija „Obrenovići u muzejskim i drugim  zbirkama Srbije i Evrope“ primer je decentralizacije kulturnih zbivanja, uključivanja malih kulturnih sredina u velike sisteme, primer celine koja materijalna svedočanstva prošlosti povezuje sa sadašnjošću i budućnošću utirući put novim sličnim projektima, ocena je stručnjaka iz te oblasti.

–  Ovo je zapravo jedna baza podataka. Sada je apsolutno  nemoguće izučavati srpski 19. vek, naročito kroz vladarsku kuću Obrenovića, a ne konsultovati ovih sedam od planiranih deset knjiga. Ona ne daje nikakav vrednosni sud. Niti uzdiže Obrenoviće niti ih nipodaštava nego daje mogućnost istoričarima, istoričarima umetnosti, etnolozima, sociolozima i drugim pripadnicima da li društvenih ili humanističkih nauka da kroz jednu objektivnu bazu podataka, egzaktnu bazu podataka, izučava ono što mu je na pameti – naglasio je Aleksandar Marušić.