ZNALAČKA I TANANA IGRA: U beogradskoj "Galeriji Vasić" retko izlagana dela Nedeljka Gvozdenovića (1902- 1988)

Autor izložbe, istoričar umetnosti Vladimir Vasić izabrao je 12 radova u tehnici ulje na platnu i tempere na papiru, nastalih u periodu od 1959. do 1986, sa motivima koje je Gvozdenović negovao tokom čitavog stvaralaštva. To su mrtve prirode, predeli i enterijeri. A zajedničko im je posezanjem za čistom likovnosti slike.

- Sve deskriptivno gubi polako značaj u mom slikarstvu u korist nečega što bih mogao da nazovem prostom rečju - slikana površina - govorio je umetnik rođen u Mostaru 1902. - Ta sama sintagma možda ne otvara neke perspektive, međutim, za mene ona znači nepresušno izvorište divnih mogućnosti - da se sredstvima koja su slikaru na raspolaganju: boja, krpa, razređivač, prst, četka, špahtla itd., kažu stvari koje daleko prevazilaze predmet, odnosno prvobitnu pobudu. Tada za mene ono što se zove rutinska igra - namaz pun ili lak, naslojavanje znalačko i tanano - postaje nosilac zbivanja koje može biti obojeno lirski, može biti bremenito najsloženijim stanjima i raspoloženjima duha.

Posle završene klasične gimnazije u Mostaru, Gvozdednović je pohađao privatnu internacionalnu školu Hansa Hofmana u Minhenu. Prvi put je izlagao na Drugoj jesenjoj izložbi beogradskih slikara 1929, a pet godina kasnije, sa Ivanom Tabakovićem i u "Cvijeti Zuzorić". Posle studijskog boravka u Parizu 1936. postaje član grupe "Dvanaestorica", a posle Drugog svetskog rata bio je jedan od osnivača grupe "Šestorica". Na Akademije likovnih umetnosti, bio je profesor, od 1940. do 1972. Kao redovan člana SANU, sa Tabakovićem, je pokrenuo osnivanje Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti. Jugoslovensku umetnost predstavljao je na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine, kao i na bijenalima u Veneciji, Tokiju, Bruklinu.

Dela mu se nalaze u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu, a jedan veliki deo svog opusa je nesebično razdelio. Zavičajnom muzeju u Mostaru dao je 70 svojih radova, SANU - 162, a Fakultetu likovnih umetnosti zaveštao je novac za godišnju nagradu najboljem studentu slikarstva. Gradu Beogradu pokolonio je 570 dela, sa idejom da budu izložena u stalnoj postavci njegovog legata, u Knez Mihailovoj ulici broj 46. Međutim, Legat Nedeljka Gvozdenovića već dugo nije dostupan javnosti.