MOĆNE NITI FANTASTIKE: Bijenale u organizaciji Fondacije "Feniks Mihajlović" na Kolarcu već videlo 5.000 ljudi

Na konkurs su ove godine poslata 343 dela, a žiri u kome su bili slikari Željko Đurović i Snežana Petrović, i istoričar umetnosti Oliver Tomić, za postavku je odabrao 25 slika. Njima su priključeni radovi četiri počasna izlagača. Dvoje domaćih - Petrovićeve, koja je član žirija i Vladimira Dunjića; i dvoje inostranih - Elizabete Varing Stambolion - Liba iz Pariza i Japanca Rokua Sasakija. Gran pri Bijenala pripao je Sergeju Aparinu, a nagrada za mlade "Perspektive" - Mariji Rakićević. Priznanje za životno delo dobio je veteran Mihailo Đoković Tikalo.

- Bijenale smo pokrenuli jer smo želeli da se na našoj sceni jasnije čuju glasovi kolekcionara, kritičara i umetnika, ali i da pokažemo da ne morate biti mnogo bogati da biste sebi priuštili sliku - otkriva za "Novosti" Mijat Mihajlović, koji sa ocem Mićom, vodi fondaciju koja je oživela ovu likovnu smotru. - To potvrđuje i činjenica da je već prodato 30 odsto postavke na Kolarcu.

Kako objašnjava mlađi Mihajlović posetioce, ljubitelje fantastike, podstiču da podržavaju umetnost i tako što nagrađuju svakog hiljaditog, koji obiđe izložbu otvorenu do 15. oktobra. A umetnike, tako što na Bijenalu otkupljuju glavnu nagradu, i još nekoliko dela.

- Bila nam je želja da Bijenale ode i van granica Srbije, da poseti Beč ili Frankfurt, a imali smo kontakte i sa Budimpeštom, ali smo tu ideju odložili za nardenu smotru, dok će aktuelna posle Beograda, biti izložena, od 2. decembra do 15. januara, u Modernoj galeriji u Valjevu, koju je ostavio Ljuba Popović, a koja i sama promoviše fantastiku - nastavlja Mijat, koji ima i sestru i dvojicu braće, zaposlene u porodičnoj građevinskoj firmi "Grading" (zlatnom sponzoru Bijenala), ali se jedino on sa ocem upustio u avanturu kolekcionarstva umetničkih dela.

U početku su, kako kaže, kupovali dela nastala između dva svetska rata, ali su se zahvaljujući očevom druženju sa slikarima Zoranom Ivanovićem i Željkom Đurovićem, okrenuli savremenicima:

- Shvatili smo da je kontakt sa živim autorima daleko uzbudljiviji, može da se prati kako neko delo nastaje, od prvog poteza četkice u nečijem ateljeu, a to otvara mogućnost i da od umetnika kupuješ najbolja i najvrednija dela. A onda smo se opredelili za fantastiku, koja širi maštu, a i najbliža nam je kao likovni izraz - zaključuje mlađi Mihajlović.