AVANTURE SRPSKIH VITEZOVA: Strip zasnovan na bestseler romanu "Duge noći i crne zastave"

Stojiljković, u obimnom tekstu na kraju ovog lepo opremljenog albuma, objašnjava zbog čega srpska srednjovekovna istorija nije preterano mnogo obrađivana u domaćoj književnosti, i pita se:

- Kako opisati kneza Lazara kada je njegov lik uklesan u kolektivno pamćenje naroda? Miloša Obilića, Majku Jugovića, ili Banović Strahinju, ako znamo da je on junak možda najlepše i najpotresnije epske pesme ispevane na srpskom jeziku?

Srpski pisci i umetnici pomalo su bežali od ove teme, smatra Stojiljković, jer su se plašili njene monolitnosti i shvatali kakva se odgovornost stavlja na pleća autoru kada se uhvati ukoštac sa njom.

- Kada se 2012. godine u izdanju "Lagune", u prestižnoj ediciji "Meridijan" pojavio roman "Duge noći i crne zastave", književna kritika je odmah uočila tu "stripovsku vezu" - objašnjava pisac. - Na to se nije gledalo kao na pozitivnu stvar jer dobar deo recentne kritike strip i dalje smatra literaturom nižeg ranga, što naravno, više govori o njima nego o stripu kao umetnosti. Ali to nije ni bitno, sam roman po strukturi, načinu pripovedanja i oživljavanju karaktera mnogo duguje stripu. To je i uočio Igor Marković, urednik u izdavačkoj kući System Comics, i predložio da se roman pretoči u strip tj. grafički roman. Za taj posao je angažovao nekoliko umetnika sa kojima je već sarađivao - Aleksu Gajića, čoveka koji može da vam bukvalno nacrta (ili naslika) šta god hoćete, mladog Ivana Stojkovića, dok su najveći deo posla odradili Ivica Sretenović i Tiberiu Beka koji je kolorisao strip table.

Strip se razlikuje od romana, naročito u narativnom smislu, objašnjava pisac, ističući da su legende poput one o Redu zmaja,odlična podloga za književnu (i stripovsku) nadogradnju.

- Napravljen je izbalansiran pristup žanru, tako da ima dosta istorije ali su dodati i motivi folklorne fantastike, ezoterije, pa čak pomalo i horora - navodi Stojiljković. - Prvi album se bavi putovanjem naših vitezova u Prilep, u drugom albumu, koji sada držite u rukama, a koji je nacrtao i obojio Nenad Cvitičanin, naši vitezovi će boraviti u prestonici zlosrećnog kralja Marka Mrnjavčevića i tamo doživeti niz avantura. Treći deo je rezervisan za bitku kod Pirota, koja se zaista desila u proleće 1386. godine i nakon koje je, jeseni te iste godine pao i Niš, događaj opisan u romanu "Olujni bedem", a u planu je da i on bude pretočen u strip.