IZDANCI IZ ISTOG HERCEGOVAČOG KORENA: Izložba u Galeriji 73 podsetila na brata i sestru, Milenu i Branka Šotru

Kako je povodom ove postavke primetio veteran naše likovne kritike Đorđe Kadijević, njih dvoje su kao ličnosti i kao stvaraoci veoma različiti:

- Neupućeni posetilac ove izložbe slika i grafika zaista ne bi nikada pretpostavio da se u istom izložbenom prostoru nalaze dela rođenog brata i sestre... Kao da ne potiču iz istog rodnog prostora i, većim delom života iz istog vremena. Izvesno da se ličnost Branka Šotre, slikara, a naročito grafičara dominantno nameće pažnji posetilaca ove izložbe, njega je, uostalom kao i njegovu sestru snašlo ono nesrećno vreme u kome se zahvaljujući ratnim prilikama i njima stvorenim kulturnim, društvenim i političkim razlozima, bitno menja. Dogođene životne promene i posledice, u njihovo vreme bile su toliko izražene da se čini kao da su živeli u dva različita sveta.

Slikarka, aktivista, kostimograf, horovođa, publicista, Milena se udajom za novinara, a potom sveštenika i političara Vojislava Gaćinovića, rano otisnula iz rodnog stolačkog krajolika - za Beograd, pa Ameriku... A onda, sledeći supruga, nazad za Beograd, pa za Pariz i opet za SAD. Dok se, najstariji od šestoro dece Danila i Bože Šotre - Branko, uputio se na studije slikarstva u Beograd, pre nego će, kao afirmisani umetnik otići u partizane, i posle rata postati profesor i rektor Akademije primenjenih umetnosti.

Likovno obrazovanje njegove sestre, međutim, bilo je skokovito: kada se 1932. posle rođenja dvoje dece u Americi, vratila sa suprugom (koji će postati narodni poslanik) u Jugoslaviju (u Skoplje, pa u Beograd), Milena je časove slikanja pohađala na Kolarčevom narodnom univerzitetu, kod Petra Dobrovića. Inače, dom Gaćinovića, u međuratnom Beogradu, bio je stecište znamenitih ljudi, među kojima su bili Branko Ćopić, Ivo Andrić, Veselin Masleša, Jovan Dučić, Jovan Popović, Božidar Prodanović... A onda je 1938. drugi put krenula za Ameriku, ali preko Pariza, gde je provela godinu dana na slikarskoj akademiji Andrea Lota. U Njujorku je školovanje nastavila kod Aleksandra Arhipenka.

- Po njegovim uputstvima, počela je da slika pejzaže, što će kasnije postati nezaobilazna tema njenog slikarstva - piše Tamara Rajković, istoričarka umetnosti. - Kada je mogla da dostigne najviše u slikarstvu, sustigla je vest da je Jugoslavija napadnuta. Kroz plač je Arhipenku saopštila da će se posvetiti borbi za oslobođenje Jugoslavije i drugih zemalja od fašizma. Arhipenko je žalio što Milena odlazi, smatrajući da je mogla mnogo da postigne. Napuštajući Arhipenka, Milena je ispustila svoju najveću životnu šansu da u umetnost uđe na velika vrata.

Posle rata, u "stvarlačku ofanzivu" ušla je tek posle 1960. kada je otišla u penziju (to je i godina kada je ostala bez brata Branka, koji je iznenada umro u Stokholmu). Jedna od prvih hercegovačkih umetnica priredila je deset samostalnih izložbi, i slikala je do svoje duboke starosti.