AUTOBIOGRAFIJA SVETSKI PRIZNATOG UMETNIKA BRACE DIMITRIJEVIĆA: Cela istorija je greška

- Kroz našu kuću prošli su mnoge jugoslovenske veličine, od književnika poput Adrića i Selimovića, do priznatih i nepriznatih narodnih heroja - otkrio je Dimitrijević. - Kod mojih dede i babe po majci dolazio je i čuveni Valter, kao i Zvonko Grbac, koga su živog spaljivali, ali nikoga nije odao. Za razliku od Valtera, od koga je smrt stvorila legendu, Grbcu je život bio otežavajuća okolnost, dok iz njega nije izašao. Stalno su mu pakovali neke afere, dok nije pao u anonimnost. Uvek sam bio svestan tih paralelnih sudbina, i otuda ona moja priča o dva slikara.

Reč je o priči koja se sada predaje na svim prestižnim umetničkim školama u svetu, a govori o tome kako se nekada davno, daleko od gradova i sela, živela dva slikara, i da je kralj, tu loveći, krenuo da traži svoga psa. Našao ga je u vrtu jednog od njih dvojice, čiji su ga radovi zadivili, pa ga je poveo u dvorac. Ime tog slikara bilo je Leonardo da Vinči, a ime drugog ljudi nisu nikada saznali.

- Napisao sam je sa 19 godina, a iz nje potiče moj stav da nema grešaka u istoriji, već da je cela istorija greška. To me je navela da razmišljam o postistorijskom vremenu, pa je veoma rano nastala i moja knjiga "Postistorijski traktat", za koju su mi mnogi, poput velike američke umetnice Dženi Holcer, rekli da je ona izvršila veliki uticaj na njihovu generaciju, kao i na filozofa Artura Dantoa. Mi iz manjih sredina nismo navikli na mogućnost da neko odavde može uticati na umetnost velikih gradova. Ja sam samo zahvaljuju etičnosti tih umetnika, saznao kako je moj rad delovao na njihov - ispričao je Dimitrijević kome je podršku davao i legendarni Jozef Bojs, ali i drugi izuteno uticajni autori.

Promocija, na kojoj su govorili i urednik ovog izdanja "Frakture" Seid Serdarević i pesnikinja i dramski pisac Milena Marković, odvijala se u bioskopskoj sali (što priliči životopisu sličnom filmu), dok su se iza govornika smenjivali slajdovi na kojima je Braco, i kao dečačić sa Titom, i kasnije sa slavnim kolegama, pa i sa - Mikom Džegerom. A na pitanje, zašto kod nas niko nije prorok u svom selu, Dimitrijević je odgovorio:

- Svakom se desi da posle dugog putovanja dođe kući i zatekne prazan frižider. Mi smo možda jedina zemlja koja je imala sve moguće avangrade, ali da nikad ni jedan individualni iskorak našeg umetnika nije zabeležen u istoriju svetskih avangradi - istakao je, i objasnio da iza njegovih kolega u svetu, organizovano stoje galeristi, bankari, direktori muzeja i kustosi, što nije slučaj sa domaćim autorima. - Balkan je turbulentno područje, i baš kada se napravi neka građanska klasa, sve se razvali...Taman ljudi počnu da se interesuju za pravu umetnost, onda ponovo dođu oni koji kupuju lažnog pretka, da ga stave iznad klavira.