"HALIJARD" JE SRPSKI FILM OD GLAVE DO PETE: Intervju "Novosti" sa Radošem Bajićem, glumcem, scenaristom i rediteljem

Verujte mi, danas je sve drugačije. Taj film više niko neće gledati. Potpuno sam miran i gotovo me uopšte ne dotiče primitivna i bahata kampanja protiv filma "Heroji Halijarda", kojoj su kumovali u Sarajevu, i zapravo, naneli najveću štetu svom Festivalu koji tobože promoviše toleranciju, slobodu umetničkog izražavanja i govora. Tim pre što je film napadnut u trenutku kada ga niko ni tamo, ni u Beogradu, ni u Zagrebu, gde su se sladostrasno pridružili ljaganju i diskvalifikacijama "Halijarda", nije video.
Ovako za "Večernje novosti", danas, na svoj 70. rođendan, u godini kada i naš list obeležava sedam decenija bitisanja na medijskoj sceni Srbije i koje Radoš Bajić označava kulturnim, socijalnim i društvenim znamenjem našeg naroda, govori naš veliki glumac, scenarista, reditelj. "Halijarad" je, kako nam kaže, bio samo povod za dnevnopolitička sučeljavanja političkih elita u Federaciji BiH i za izlive patološke nacionalističke mržnje prema svemu što je srpsko - što je, kako ističe, žalosno i veoma zabrinjavajuće:
- Ipak, u svakom zlu bude ponešto i dobro - svojim lažima integrisali su srpsko nacionalno biće, što će se, siguran sam, odraziti na veliku gledanost "Halijarda" koju očekujemo.

* Jedni vas optužuju za rehabilitaciju ravnogoraca, drugi za komunističku propagandu... da li i dalje, posle gotovo osam decenija, svedočimo podeli na četnike i partizane?

 - Direktno trpim sve reakcije o kojima govorite, kao i posledice sučeljavanja sa podelama pod kojima je u diktatu komunističkih vlasti brektala Srbija od završetka Drugog svetskog rata. Moguće da sam, zbog tema koje sam smelo otvorio, jedan od merodavnijih da kažem da se, kada je srpski etnički i nacionalni prostor u pitanju, stvari kreću nabolje. Sporo, ali se kreću. Čini mi se da jenjava ostrašćenost ideoloških podela u Srbiji, što je presudno važno za prosperitet naše zajednice i društva. Da bismo u zastrašujuće teškim globalnim geopolitičkim okolnostima u svetu gradili sopstvenu budućnost, mi moramo raskrstiti sa avetima prošlosti i bratoubilaštvom koje nas je tako skupo koštalo.

 * Koji je, po vašem mišljenju, umetnički, a koji društveni značaj filma i TV serije ("Vazdušni most") koji se bave misijom "Halijard"?

 - Po svim produkcijskim parametrima, "Halijard" je veliki film koji se ne snima tako često. Ljudi koji su ga videli zatečeni su, kao da nisu očekivali tako monumentalan film, pogotovo zbog predrasuda da srpska kinematografija nije u stanju da napravi takav film. Kada sam pre pet godina kretao u ovu priču, rekao sam sebi, ili će biti na vrhunskom nivou i kako valja, ili ga nećemo ni raditi. O umetničkim dometima, kvalitetima i manama filma odlučiće publika. Mogu sa ponosom da kažem da smo izgurali film koji po svom produkcijskom nivou staje rame uz rame sa najboljim uzorima jugoslovenske, svetske i holivudske kinematografije. To mogu da zahvalim svima koji su stali iza "Halijarda", a pre svega "Telekomu Srbija" koji je zajedno sa "Kontrast studiom" producent filma. Ali, takođe i veoma mnogo, mojim saradnicima i celoj ekipi koja je dala maksimum, uz glumački ansambl od 120 glumaca koji predvode moje veličanstvene kolege Žarko Laušević, Petar Božović, Nela Mihailović, Raša Vujović, Nikola Rakočević, Milan Vasić, Nebojša Ljubišić, Nina Nešković i drugi, kao i ekipa sa više od 30 američkih i engleskih glumaca među kojima su Stiven Mur, Pol Kles, Nikola Kent, koji igraju u filmu. Takođe, "Halijard" je riznica izuzetnih mladih glumaca koji velikim ulogama počinju svoje karijere, među kojima se posebno izdvajaju Čubrilo Čupić i Teodora Dragićević, o kojima će se tek čuti.

* "Heroji Halijarda" priča je kako su srpski narod, Jugoslovenska vojska u otadžbini, spasavali američke pilote... Kako bi gledaoci u SAD, kroz prizmu "Oskara", reagovali na ovo ostvarenje?

 - Da budemo realni, pod uslovom da Srbija kandiduje najbolji svoj film za nagradu "Oskar", ma koji da je, on teško može učiniti nešto ozbiljno u toj najprestižnijoj selekciji svetske kinematografije. Zašto? Zato što je odličan film samo jedan preduslov za ozbiljan rezultat. Potrebni su i mnogi drugi, a pre svih, ne mali novac. Makar onoliko koliki je budžet samog filma potrebno je uložiti u promociju, prezentacije u medijima, u kampanju i lobiranje. A mi taj novac nemamo, što kaže narod, mi smo pred crkvom skupljali dinar po dinar da bismo završili projekat, jer je "Halijard" srpski film od glave do pete. Još ne znamo odluku koji će film Srbija nominovati. Ako kriterijum bude da se pošalje film koji baštini srpske vrednosti, onda verujem da stojimo dobro, a ako komisija koja odlučuje bude zauzela stav da pošaljemo film koji podržava vrednosti drugih kultura, onda verujem da su nam šanse male.

* Da li to znači da neće biti zanimljiv stranim gledaocima?

 - To jeste film koji govori o velikom delu humanosti i dobročinstva srpskog naroda, o spasavanju savezničkih i američkih pilota sa improvizovanog aerodroma u selu Pranjani u leto 1944. godine, jednoj od najvećih evakuacija u istoriji svetskog vazduhoplovstva. Ali, "Halijard" je pre svega film o dobroti, o porodici koja se bori za opstanak, o herojstvu, patriotizmu, ljubavi i časti. Verujem da bi naš film odlično komunicirao i sa gledaocima na američkom kontinentu, kao i u celom svetu jer je u njegovom središtu potresna, snažna i emotivna ljudska drama nalik na antičku, koja je prepoznatljiva u svim kulturama i socijalnim sredinama.

*Koji istorijski period ili događaj je ostao nedorečen, a voleli biste da ga ekranizujete? Šta vam je sledeći izazov?

 - Ne najavljujem kraj karijere, ali je sigurno da ću usporiti, bez obzira na to što se nisam umorio, a hvala Bogu, još uvek sam i zdrav. Naš "Kontrast studio" koji je nakon 18 godina postojanja stasao u jednu od najozbiljnijih filmsko-televizijskih produkcija u zemlji, ima svoj plan proizvodnje za naredne godine, kome ću sigurno nastaviti da dajem svoj doprinos. Što se tiče teme koja me animira, za koju mislim da kao narod i država imamo neku vrstu duga, kojom se od izuzetnog filma "Marš na Drinu" Žike Mitrovića nismo bavili, to je Prvi svetski rat i odbrana Beograda 1915, sa majorom Dragutinom Gavrilovićem koji je sa junacima branio slobodarski Beograd u odsudnim danima Prvog svetskog rata. Nažalost, mislim da su u pitanju moji pusti snovi, jer bi to bio veoma skup projekat za koji ne verujem da će se steći uslovi da bude realizovan. Ipak, pitali ste i makar sam rekao šta mi je na srcu.

 *Šta mislite o sve većem broju filmova i serija koji se danas snimaju?

- Snima se mnogo, ali nažalost kvalitet ne prati hiperprodukciju, naprotiv. Gledaoci posle pola godine zaboravljaju koju su seriju gledali jer preovladava brzina realizacije, a ne temeljnost i potrebna ambicija da se stvori trajna vrednost. Ipak, mislim da je u socijalnom i egzistencijalnom smislu dobro da ima posla za sve i verujem da će sledeće faza razvoja srpske filmske i TV produkcija biti iskorak u kvalitet. To bi bilo neophodno.

* I sin i ćerka, Nedeljko i Jelena, krenuli su vašim stopama i to vrlo uspešno. Koliko ste ponosni na njih i šta biste im ovako javno poručili?
- Moja Milena i ja smo ponosni na Nedeljka i Jelenu. Nismo zamišljali da će naći profesionalno utočište u ovoj profesiji, ali kako narod kaže "kruška pod krušku pada". Zbilja su u profesionalnom smislu svojim radom već postigli mnogo, a verujem da su veliki rezultati tek pred njima, samo da im Bog da zdravlja. Ponosimo se, ali ništa manje i ostalim članovima naše porodice sa kojima zajedno radimo, zetom Peđom Jočićem koji je izrastao u velikog direktora fotografije i snahom Ivonom koja uspešno u našoj produkciji vodi odnose sa javnošću. Porodica je temelj opstanka i košnica života svake zajednice, zbog toga sam srećan što su, pored uspeha na profesionalnom planu, porodični i ljudi na mestu u svakom pogledu.