BIO JE ČUDO U POZORIŠTU I U ŽIVOTU: Kolege i prijatelji opraštaju se od prerano preminulog velikog

Sitan a veliki, jedan od najvećih, nabijen energijom i darom, glasan, razigran i vazda zaigran, sav od radosti i igre, tu je radost i igru - a nadasve radost igre, budio u svima oko sebe. Iz nutrine svojih glumaca izvlačio je sve, i ono do tada neslućeno, baš kao što je i ona najveća, najpoznatija, "najizvikanija" i najigranija dela iščitavao nalazeći u njima nešto više, nešto novo, posve drugačije. Kao da su i sami klasici godinama, katkad vekovima, čekali baš tog čitača, baš Jagoša, da nam ih nanovo iščita, razigra i (kroz svoje glumce) odigra, te da nam najzad saopšti neke više, dugo skrivane poetske istine, da nam (raz)otkrije neku najskriveniju nit lepote i mudrosti. I sve to bi mu, baš uvek, polazilo za rukom, sa lakoćom, kako je nama izgledalo.

Poslednjih petnaestak godina, kao stalni reditelj Narodnog pozorišta u Beogradu, sa scena na Trgu redovno je isporučivao svoja pozorišna čudesa, prepuna energije, mašte, duhovitosti, mudrosti i lepote, postavljajući najznačajnije svetske i domaće klasike. U drugim pozorišnim kućama u zemlji i inostranstvu režirao je više od pedeset predstava, za njih pobrao i toliki broj uglednih nagrada.

Pre samo nekoliko nedelja, primio je Jagoš plaketu "Ivana Tomičić" za poseban doprinos Festivalu mediteranskog teatra "Purgatorije", za "Ćelavu pjevačicu" koju je režirao u CZK Tivat. I tamo se, baš kao i na svakoj sceni na koju se popeo, koju je svojim žarom i darom oplemenio, u svakoj kući koju je posetio i svojom energijom ispunio - danas sa tugom opraštaju od Markovića.

"Otišao je jedan od najvećih, jedan od onih koji nas je inspirisao i budio u nama ono najbolje. Otišao je baš večeras, kada je trebalo da odigramo ,Sumrak bogova,, predstavu koju je režirao i koja nam je obasjala put nove ere BDP. Zauvek naš jedan jedinstveni, neponovljivi Jagoš", zapisano je na fejsbuk-strani Beogradskog dramskog pozorišta.

U objavi Narodnog pozorišta Sombor, još jedne kuće kojoj je delić svoje čarolije podario, o Jagošu je rečeno sledeće:

- "Rock and roll za decu", "Kate Kapuralica", "Dekameron - dan ranije", "Sumnjivo lice".

Jagoš Marković dao je novi pravac kretanja Narodnom pozorištu Sombor, novi smer koji je toliko snažan, da menja i generacije koje danas dolaze u pozorište, a da nisu imale direktnog dodira sa njim. "Kate Kapuralica" bila je čudo koje se u pozorištu retko, uglavnom nikad, ne dešava. Devedesetih je osvajala publiku i festivale širom regiona, a pored toga, pružala je ono najvažnije, utehu, mir, lepotu i more, u godinama kada je to svima bilo neophodno. "Sumnjivo lice" je predstava koja je najdugovečnija u Narodnom pozorištu Sombor, koja se igra na kartu više od 1998. godine. Nemoguće je prepričati emocije koje je Jagoš Narodnom pozorištu Sombor doneo i dao. Možemo ga samo pamtiti, čuvati uspomene i osvešćivati koliki je njegov značaj i uticaj za ono što je Narodno pozorište Sombor danas. Mirno more, mili naš Jagoše, nek ti mirišu ruzmarin i Mediteran...

I Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, uputio je poslednji pozdrav jednom od najistaknutijih pozorišnih reditelja u regionu, jedinstvenoj i autentičnoj umetničkoj ličnosti, koji je diplomirao režiju na FDU 1987, u klasi prof. Borjane Prodanović i prof. emeritusa Svetozara Rapajića:

- Njegova strast prema umetnosti i posebna kreativna energija bile su sastavni deo rediteljskog stvaralaštva kojim je ostvario veliki broj uspešnih i nagrađivanih predstava u pozorištima u zemlji i inostranstvu. Ovaj gubitak je nenadoknadiv za srpsko pozorište, ali sećaćemo se Jagoša Markovića po njegovoj jedinstvenoj energiji i nezaboravnim pozorišnim trenucima koje je stvarao. Neka njegovo delo ostane večna inspiracija za buduće generacije pozorišnih umetnika.

Obožavali su ga glumci, uzdizala ga je publika, ali o posebnosti njegove ličnosti, Jagoševoj neodoljivoj pojavi i ljudskoj dobroti, možda najviše svedoči ogromno poštovanje koje su mu ukazivali i ljubav koju su prema njemu osećali drugi reditelji, kolege, koji su izuzetno uvažavali mišljenje ovog pozorišnog znalca.

To potvrđuju i reči direktora Kraljevačkog pozorišta Miodraga Dinulovića, koji veli da je "otišao veliki maštar i meštar od teatra", i da smo "imali tu čast da budemo njegovi savremenici i svedoci njegovog talenta i čudesne eruptivne energije", ili ova dirljiva objava na "Fejsbuku" Kokana Mladenovića:

- Meni ostaje da ti se radujem u sećanju, Majstore, da volim tvoje slavljenje Pozorišta i one naše komične minijature, kad smo uskakali u tvoju "Gospođu ministarku", na festivalu u Sibiru i igrali Peru Pisara i Peru Kalenića. Jednom smo glumili zajedno, a mnogo puta delili scenu, sa ljubavlju i poštovanjem. Sada se nebeskom pozorištu sprema velika promena repertoara i biće burno, uzbudljivo i radosno. Zavidim mu na tome. Kako tvoj omiljeni Ljubomir Simović kaže: "U delu koje postavlja na scenu Jagoš uvek vidi nešto što pre njega nije video niko. On nam i stare i poznate stvari otkriva kao nove i nepoznate. On napravi neki neprimetan gest, ali tim gestom preobrazi sve...

Jagoš radikalno, i s najvećom smelošću, menja metaforu koju nalazi u tekstu. Pritom, on to ne radi samo kao reditelj, jer on u pozorištu i nije samo reditelj. On je u pozorištu sve; on je i glumac, on je ceo ansambl, on je i publika, on je i scena, i loža, i prva, druga i treća galerija, on je i pozorišna biblioteka, on je i četka i boja, i čekić i ekser, i konopci i reflektori, i svila i vatra, i kulisa i zavesa. On je sve to možda samo zato da bi nam kazao da je svet bez ljubavi samo isušeno, slano i jalovo morsko dno, što, opet, nije ništa drugo do ono što o ljubavi u prvoj poslanici Korinćanima kaže apostol Pavle."

Ostavio je, na radost i polzu svih nas, i onih koji će uz Jagoševe predstave teatar tek otkrivati i zavoleti, i silna svoja čudesa koja ćemo pamtiti, i ona koja nastavljaju da žive na sceni. Gledaćemo ih i voleti, i tako na jedini dostojan, "najpozorišniji" način, čuvati sećanje na čoveka od pozorišta satkanog, koji je (za) teatar živeo i zarad teatra na zemlji boravio.

Na pozorišno čudo, Jagoša Markovića.

Ovo nije zbogom

VELIKANU teatra, ovo nije zbogom, nego doviđenja na nekoj novoj premijeri, reči su iz oproštajne poruke tivatskog Centra za kulturu upućene reditelju sa kojim su uspešno sarađivali.

- U neverici smo primili vest o odlasku najvećeg u moru velikana. Bićeš zauvek sa nama, na Letnjoj pozornici, iza scene, u svakom njenom delu. Voleo si Boku celim bićem i bio si deo nje.

Biću pozorišta Jagoš je dao sebe, komentarišu kolege i prijatelji u Tivtu, gradio ga brižljivo maštovit, gradio za nezaborav. I zbog toga Markovićev odlazak nije zbogom!

* * * * * * * * *

EGON SAVIN

Duhovit i analitičan

- Jagošev odlazak je veliki gubitak. Bio je jedan od najdarovitijih i svakako najmaštovitijih reditelja na ovim prostorima, njegove predstave su poput nekakvih baroknih građevina, prepune čulnih slika, čudesnih zvukova, izvanredne glumačke igre. Takvog reditelja ko zna kada ćemo ponovo imati. Bio je izuzetno duhovit čovek, fantastične analitičke moći, i znao je tačno da kaže šta vidi u teatru - reči su Egona Savina koje mnogo govore o tom poštovanju.

* * * * * * * * *

NATAŠA NINKOVIĆ

Sve mislim iskočiće

- Sve mislim iskočiće odnekud i reći će da se malo našalio. Ali kod njega nema ništa "na malo", a bio je presenzibilan a i suviše verujući da bi tako nešto uradio. I potom nastaje rupa, praznina i neverica. Raskošan, neponovljiv, večiti dečak. Goreo je za pozorište i umetnost. Svuda tražio lepotu, istinu i dobrotu. Nije priznavao dar bez ljudskog faktora, iliti - nije cenio. U tim slučajevima bi rekao - džaba onog dara. Iza sebe je ostavio ogromna profesionalna dostignuća, puno kolega kojima će užasno nedostajati i njegove "gracije" koje je obožavao...

* * * * * * * * *

VIDA OGNjENOVIĆ

Nadala sam se da je greška

SIGURNA sam da nema nikoga ko je Jagoša poznavao ili makar jednom sreo, a da ga ova vest nije pogodila. Užasnuta sam, prosto ne mogu da verujem da čovek toliko pun života, toliko nadahnut u smislu života i svega što je u pozorištu smelo i maštovito, čovek neobuzdane mašte i divne imaginacije da tako odjednom zaspi zauvek, to je pomalo nepravda. I nije nimalo u njegovom stilu. I sve je nekako... Do maločas sam se nadala da je to ipak neka greška, da će se Jagoš probuditi. Nažalost, imamo ovaj razgovor, a ne pričamo o njegovoj predstavi koju je napravio u Tivtu pre neki dan. Ah...