"DODIR" ZA RUJNI ZAPIS DUŠE : Izložba slika Snežane Mandić u Kulturnom centru u Novom Sadu (FOTO)

To je jedna od poruka izložbe slika „Dodir“, novosadske umetnice Snežane Mandić, koja je na jedinstven i publici veoma blizak način, otvorena u Galeriji kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” (Vojvode Putnika 2) u Novom Sadu.

Naime, o stvaralaštvu Mandićeve, govorio je mr Danilo Vuksanović, programski direktor Galerije matice srpske povezan video linkom a čitava ceremonija otvaranja, inače obojena u crveno, začinjena je u Dunavkom parku, kraj saletle, posebnim prikazom latino plesa, kubanskih umetnika.

- Slikarstvo Snežane Mandić na putu je razvijenih transformacija materije, boje i konstruktivne linije. Motivi se smenjuju i referišu na lokalno nasleđe, lepotu trenutka stvaranja, i posebno, na simboličnu razradu motiva vinskih čaša i crvene boje, u tečnoj asocijaciji na najčuveniji napitak, u vinskom pripadanju ljudima i bogovima podjednako. Razlozi za prikazivanje likovnih slučajeva pohranjeni su u dinamičnoj analizi zamišljenih ali i doživljenih trenutaka, kojima Snežana Mandić podstiče kod posmatrača ushićenu svečanost u susretu sa atmosferom izvorne životne radosti. Zbog toga je sasvim logično prisustvo naglašenih kolorističkih sudara crvene, bele i crne bojene površine - istakao je mr Danilo Vuksanović.

On je takođe naglasio da pored izduženih staklenih tela vinskih čaša, koje poigravaju ispred naših očiju u kreativnom zanosu, elementi na slikarskim platnima Snežane Mandić potpomognuti su žičanim instrumentima čime se ukupna atmosfera slike pojačava u „zvučnosti” zategnutih akorda. Mesto susretanja i slavljenja života je grad Novi Sad, čiji obrisi Gradske kuće i popularne Katedrale (koja to nije), na nekoliko slika podržavaju pozadinu vinske zdravice, otvarajući još jednu festivalsku godinu grada kulture.

- Širina i jednostavnost uvećano kadrirane kompozicije govori o nameri umetnice da zumira predmet svoje fascinacije sa naročitom pažnjom, u gotovo ritualnom sagledavanju motiva. Svojstvo umetničke prirode Snežane Mandić izgrađeno je zapravo na mitološkom bedemu drevnih verovanja čije snažno prisustvo i u aktuelnom času može da nam pojasni, dokaže i potvrdi da se od momenta pronalaska kulture vinove loze ovaj svet nije mnogo izmenio. Pod bradom Dionisa, dvostruko rođenog boga, izviru kreativni zamasi i toči iz kladenca prirodnih darova koji nas okrepljuju, umiruju i katkad, opiju u neumerenoj želji da zaboravimo. Jer, izgleda da je stvarnost oduvek bilo teško pregrmeti. Slike Snežane Mandić okviri su za razumevanje naših verovanja, ljubavi i nadanja. Na njenim stolovima postavljenim u čast ovog životnog nektara, simbola euharistije, uvek ima dovoljno mesta za čoveka. Čoveka koji želi da veruje u bolji svet – zaključio je Vuksanović.

Snežana Mandić je rođena 1981. godine u Novom Sadu, potiče iz porodice prosvetnih radnika, a interesovanja za slikarstvo razvijala je uz svog oca, slikara Dimitrija Kolarevića. Završila je Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput”, diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2005. godine, Odsek za slikarstvo, u klasi profesora Milana Blanuše, stekla zvanje akademskog slikara i profesora likovne kulture. Zaposlena je na mestu nastavnika u osnovnim školama „Ivan Gundulić” i „Kosta Trifković”, član je Udruženja ULUV-a, a od 2017. godine saradnik je Akademije umetnosti u Novom Sadu te je angažovana na mentorskom radu sa studentima likovnog odseka u okviru metodičke prakse.

Od 2019. godine angažovana je na poslovima savetnika – spoljnog saradnika za likovnu kulturu Ministarstva prosvete, Školska uprava Novi Sad. Organizator je i autor likovnih kolonija na kojima okuplja brojne umetnike, likovne pedagoge i učenike.

Ljubav prema umetnosti utkala je u svoje slike na kojima dominiraju motivi arhitekture ali i detalji iz okruženja, građeni kombinovanjem različitih tehnika i materijala, slobodnim potezima, uz dominaciju crvenih tonova. Smenjujući figurativno i apstraktno, stvara prostor u kome se kriju događaji i prizori viđenog i doživljenog. U okviru svog likovnog stvaralaštva izlagala je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

- Vino, verni saputnik radosti i tuge, vekovima teče krvotokom života, a pitomi grad ljuljuška tornjeve crkve uspavankom čednom. Hrapavi tonovi gitare paraju nebo zapisujući veliku tajnu. Blagoslov zdravice ukršta čežnjive ruke dok jasnu istinu gase dodiri. Elegantno odjekuju kristalni zvuci nestajući u penušavoj igri crvenih kapljica. Naziru se senke muteći osećajnu bistrinu ustreptale duše. U kristalnom zamku žive spokoja sati. Rujni vinograd ispijen je jedne rumene večeri. Bahus se ponovo raduje. Živeli – rekla je Snežana Mandić.