BODROST DUHA I U DESETOJ DECENIJI: U Galeriji Garfičkog kolektiva, likovni veteran Božidar DŽmerković predstavio izbor novih slika

Ovaj slikar, grafičar, nekadašnji profesor beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna, i jedan od najstarijih članova Grafičkog kolektiva, postavku otvorenu u ponedeljak uveče, koja će trajati do 9. septembra, nazvao je "Vlasnik sostvene utopije".

- Da i dalje radim vuče me to što stalno čeprkam po sopstvenoj duši - kaže Džmerković, za "Večernje novosti". - Taj rad mi bude nekad velika muka, ali kada dođem do rešenja, onda postaje radost, zadovoljstvo. Ovi novi radovi oslikavaju moju usamljenost. Oni su moj razgovor u sebi, sa samim sobom. Sa sopstvenom dušom.

Njegova potreba za slikanjem, i u desetoj deceniji je vid egzistencijalne nužnosti i kreativne misije koju nastavlja, smatra Ljiljana Ćinkul, umetnički direktor Grafičkog kolektiva.

- Čitavo Džmerkovićevo stvaralaštvo može se participirati kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite likovne oblasti. Na putu od litografije, akvatinte i linografure, preko crtanja i slikanja do kolaža, u potrebi za definisanjem personalnog stava, načinio je značajan luk u velikoj gradaciji problemskih tangenti u svetlosnim, kolorističkim i prostornim vrednostima rada.

Tokom poslednje decenije, kako podseća istoričarka umetnosti, tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji, slikar koga oslovljavaju i nadimkom Džeri je 2013. u Grafičkom kolektivu predstavio kolaže čija je tema bila mrtva priroda, a tri godine potom imao je retrospektivu u Umetničkom paviljonu "Cvijeta Zuzorić", koju je otvorio akademik i pesnik Matija Bećković. Lani je svom zavičajnom Kruševcu poklonio legat (17 grafika i 42 slike, nastalih izemeđu 1965. i 2020), a za dela tada predstavljena na izložbi u Umetničkoj galeriji, povodom obeležavanja šezdesetogodišnjice, rekao je da je inspiracija za njih bila "skrivena u dnu duše naslagama stvarnog života, tradicijom, korenima, vaspitanjem, obrazovanjem, ali i nepoznatim stvarima koje vraćaju u prošlost, u legendu".

U novim slikama asocijativne figuracije, koje su trenutno pred publikom, bavi se pitanjima identiteta ličnosti, granica fizičkog i mentalnog prostora, metaforama i tajnama postojanja. Umetnik koji je u likovni život zakoračio kao student Marka Čelebonovića (na Akademiji likovnih umetnosti), a samostalno izlaže od 1955. godine, sada stvara, kako otkriva umetnička direktorka Grafičkog kolektiva, u samoći i tišini.

- Noć je za njega idealno vreme (slobode), seansa za nove slike u četiri zida ateljea na osmom spratu novobeogradskih blokova. A, kontaminirana stvarnost i moralna malaksalost ostaju izvan prostora ateljea - nastavlja Ljiljana Ćinkul. - Fizičar bi rekao: kad čovek sve shvati onda nema mesta za boga u svemiru. Ako religija mora naš strah i usamljenost da zaštiti, onda umetnost mora da ubedi ljude da im je potrebna, da im je potrebno nešto čistije i autentičnije od onoga što dobijaju na drugi način, od svih drugih poslova. Božidar Džmerković je ovu mantru o umetničkom vjeruju i etičnosti stvaranja nastavio da ponavlja apartnošću sopstvenog bića.