U BIBLIOTECI SANU KAMERNA IZLOŽBA POSVEĆENA MIĆI POPOVIĆU : Umetnost - poslednja odbrana naroda
PRVI događaj kojim će Srpska akademija nauka i umetnosti, obeležiti vek od rođenja svoga člana - slikara, likovnog kritičara i teoretičara umetnosti, književnika, filmskog i pozorišnog reditelja i scenografa - Miodraga Miće Popovića (1923-1996), jeste kamerna izložba koja će od danas biti otvorena u Biblioteci SANU.
Foto promo
Iz fonda Bibioteke, koja inače baštini milion i po knjiga, biće izložena prva izdanja Popovićevih dela - "Sudari i harmonije" (1954), "Izlet" (1957), "U ateljeu pred noć" (1962), "Ishodište slike" (1983), "Velika ljubav Anice Huber"(1999), "Putopisni dnevnici", (2006) i "Sveti Antun" (2016). Postavku, čiji je autor Sanja Petrović, čine i likovni eseji i kritike, katalozi izložbi, knjige koje je ilustrovao, monografije i članci o njemu.
Eksponat je i pristupna beseda SANU, koju je naslovio "Umetničko delo kao poslednja odbrana jednog naroda" (štampana je u "Glasu SANU", Odeljenja likovne i muzičke umetnosti, 1988). Biće izložene i reprodukcije slika koje je sa suprugom poklonio rodnom gradu, a objavljene su i katalogu "Mića - Vera: stalna postavka slika Miće Popovića i Vere Božičković Popović" (izdanje Centra za kulturu "Vuk Karadžić" u Loznici).
Restrospektiva i naučni skup
ZA dopisnog člana SANU izabran je 1978, a njen redovni član postao je 1985. Dobitnik je mnogih značajnih nagrada i priznanja, a početkom jeseni SANU će Popovićevu stogodišnjicu obeležiti i velikom izložbom u svojoj likovnoj galeriji (na mestu gde je 1982. njegova reptrospektiva oborila rekord posećenosti, sa pola miliona gledalaca). U čast njegovog života i opusa biće organizovan i naučni skup.
Rodnu Loznicu napustio je još kao dete, a školovao se u Beogradu, gde je i pohađao Akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Ivana Tabakovića. Kao jedan od osnivača danas čuvene Zadarske grupe, 1947. je isključen sa Akademije. Prvu samostalnu izložbu imao je 1950, a godinu dana potom dobio je tromesečnu stipendiju za Pariz.
U Francuskoj, i tada svetskoj prestonici umetnosti, živeo je od 1952. do 1954. Početkom osamdesetih boravio je i u Njujorku, gde je 1982. predavao slikanje i crtanje kao gostujući profesor na Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju.