AMERIČKI IDEOLOZI POLITIČKE KOREKTNOSTI U NOVOM POHODU PROTIV UMETNOSTI: "Romeo i Julija" u mreži cenzora
ANTIČKA ili renesansna golotinja pred kojom je američkim srednjoškolcima dušebrižno stavljan povez preko očiju, dok im je svaka slika neprilične i "sramotne" ljudske anatomije preventivno uklanjana iz vidokruga - makar to značilo da se neće upoznati sa remek-delima umetnosti, pokazala se tek kao jedan od koraka ka... sveopštem rasulu. Ka poništavanju stubova svetske civilizacije i svega najvećeg u istoriji umetnosti. A pre svega, ka potpunoj konfuziji, konkretno u pokušajima održavanja nečega što bi trebalo da predstavlja sistem (školstva) - jer ti su pokušaji (pa i sam sistem) osuđeni na propast u uslovima u kojima se ne zna ko šta određuje, a pogotovo ko šta i zbog čega zabranjuje. Očigledno je samo jedno - zabrane se množe, a najnovije se, ponovo, odnose na samog Barda.
privatna arhiva
Brojne škole na Floridi izbacuju Šekspirove drame iz svojih nastavnih planova, pozivajući se pritom na sve i svašta, no vrlo brzo su priznali da su se sporne Vilijamove drame pokazale kao očigledan "no-no!" sadržaj, koji nije u saglasnosti sa odredbama tamošnjeg zakona o roditeljskim pravima u obrazovanju. Zbog tog su zakona, ne bi li još malo doprineli atmosferi sveopšte šizofrenije, ne znajući šta (bi sve moglo da) predstavlja "zabranjeni sadržaj", iz školskih okruga preventivno (pred početak školske godine) uklanjane knjige, i u tim je čistkama stradalo negde dvadesetak a ponegde i za stotinu više naslova. Mera koju su kritičari nazvali "Ne reci gej", zahteva od škola da onemoguće pristup lektiri za koju se tvrdi(?) da sadrži pornografiju, opise ili prikaze seksualnog ponašanja, i do sada je već uspela da izazove nebrojene, neretko bizarne posledice, što nikog nije nateralo da je revidira.
"Romeo i Julija" čak nisu ni sporni, nekima, ili makar - onima koji se na Floridi pitaju. Ova je drama, očekivano, među prvima "viđena za lomaču", zbog očigledno(?) seksualnog sadržaja i još očiglednije činjenice da taj seks (žele da) upražnjavaju maloletnici. Istine radi, učenici će znati za nju, čak će i osetiti metriku Bardovog pera, ali samo kroz strogo probrane odlomke - u kojima ni u naznakama ne sme biti bilo čega što bi moglo privući pažnju cenzora, i "neopreznim" predavačima navući na vrat bes roditelja ali i kazne.
- Velika umetnost i pornografija su međusobno isključive pojave. Kao što Ticijanovi aktovi ili Pazolinijevi filmovi nisu pornografija, tako to ne mogu biti ni Šekspirove drame i stihovi - jasna je Zorica Bečanović Nikolić, šekspirolog, profesor opšte književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Pornografija podrazumeva sirovi, neoblikovani, danas bi se reklo "rijaliti" pristup, dok nas umetnici na jedinstven i neponovljiv način, svojim talentom, oblikom i smislom svojih dela, suočavaju s protivrečnostima života i pomažu nam da ih na neki način razumemo, pojašnjava sagovornica "Novosti" ono što je svakom razumnom i iole obrazovanom jasno - a što zakonodavci sa daleke Floride nažalost neće čuti, niti žele da čuju.
- Maloletnička ljubav, pogotovo u tragediji, predstavlja suočavanje s misterijom ljubavi s kojom se svako ljudsko biće kad tad suoči - nastavlja naša sagovornica, razlažući "spornu" pripovest o ljubavnicima iz Verone. - Njihova ljubav je bila odvažna, opasna, tragična, završila se smrću. Ljubav je, i u svom duhovnom i u telesnom vidu, pre svega - misterija, i zato o njoj najbolje govore umetnici, pesnici, dramski pisci. U misteriji ljubavi nema ničeg "eksplicitnog".
Zorica Bečanović Nikolić kaže da se ona i njeni studenti neretko nasmeju, pričajući o nerazumnim i bizarnim potezima ideologa političke korektnosti i krstaškom pohodu neukih protiv umetnosti. To je, ipak, smeh onih koji znaju - za razliku od smeha o kome govori vapaj jednog profesora sa Floride, uverenog da im se ne samo ostatak nacije, već i ceo svet grohotom smeje. Smejao bi se, verovatno, i sam Bard, pa možda čak o ovim zbivanjima ispisao i kakvu komediju, ili tragediju naših dana.
Veliki govore svim vremenima
KAO što umetnost isključuje pornografiju, tako se baš ne slaže ni sa upotrebljenom ili upotrebljivom ideologijom, ističe Zorica Bečanović Nikolić, i pojašnjava zašto ono "veliki" najčešće ne ide uz ono nametnuto "politički korektni":
- Veliki pisci govore svim vremenima, ideološki ambiciozni pisci samo svom vremenu. Mnoge ideologije su zloupotrebljavale umetnost za svoje potrebe, a to čini i ova današnja. Po današnjim merilima, svi veliki pisci su bili politički nekorektni: Dante, Bokačo, Servantes, Šekspir. Dešava mi se da to shvatim na času, dok tumačimo neko delo, i smejemo se tome, i studenti i ja. Utešno je, međutim, što ideologije i njima pripadajuće cenzure prolaze i nestaju, a velika umetnost ipak opstaje.